Sa Karmen nikad dosadno

U „Bulevar zvezda” Beogradske filharmonije večeras stiže Rinat Šaham, mecosopran iz Njujorka, sa Menhetna, česti gost na operskim scenama širom sveta, i na koncertnim podijumima sa najpoznatijim orkestrima. Ova Izraelka, koja se školovala u Americi i bila jedno od one Pavarotijeve „talentovane dece”, prvi put se predstavlja beogradskoj publici. A „Bulevar” je, zna se, na Kolarcu – u osam!

Kako je mala Rinat Šaham postala pevačica, a to nije želela?

Moj otac Amnon bio je učitelj muzike koji je svirao mnoge instrumente. Sve to događalo se u Haifi, gde sam rođena. Nije on učio samo svoju decu, moga starijeg brata i sestru, već i naše drugare i decu raznu. Moj brat Hagai rano je zasvirao violinu i ja sam se rodila u kući u kojoj se njen zvuk neprestano čuo. Danima i satima taj zvuk i samo klasika među tim zidovima. Rasla samuz muziku a sanjala nešto drugo: da postanem glumica. U toj svojoj dečijoj igri počela sam i da pevušim, džez posebno, i primetila sam kako stariji na to veoma lepo reaguju. Počeli su ozbiljno da me shvataju i tako se moj život okrenuo u drugom pravcu i porodica je dobila još jednog muzičara.

Poznati mađarski reditelj Ištvan Sabo u svom filmu „Na čijoj strani” poverio Vam je upravo ulogu džez pevačice. Šta je ostalo od tog džeza iz detinjstva i filma?

Meni je džez danas nešto kao hobi. Pevam tu muziku jer je volim, ali je ona daleko od moje profesije. Teško je dve tako različite stvari istovremeno raditi. To su različite tehnike i stilovi. Džez, dakle, pevam pomalo, da udovoljim toj svojoj ljubavi iz detinjstva. Ponekad se to čuje i na mojim koncertima, posebno kada publika zatraži bis.

Ostanimo samo još malo u džezu: šta najradije pevate?

Ono najdraže je „Someone to watch over me” Džordža Geršvina. Znate ono... (Pevuši svoju omiljenu pesmu iz Geršvinovog mjuzikla. Malo teksta, malo la-la-la...).

Za svoj prvi nastup pred Beograđanima odabrali ste „Šeherezadu”, uvertiru Morisa Ravela, tu muziku za mecosopran i orkestar. Nju baš volite...?

Nekad sam to pevala sa Filadelfijskim orkestrom, pod upravom ser Sajmona Retla, a čeka me i nastup sa Berlinskom filharmonijom. Ravelovu „Šeherezadu” obožavam zato što je toliko francuska, a meni to leži, što je maštovita, gotovo nestvarna, sva šarena od raznoraznih boja.

Kad prelistavamo Vašu biografiju vidimo da ste svuda, kao da je čitav svet Vaša pozornica...

Ja sam veliki putnik, volim nova mesta, novu publiku. Širom ovog globusa rasuti su mi prijatelji, a stalno stvaram i nove. U Beogradu sam prvi put, ali tu mi je kolega i veliki prijatelj Nikola Mijailović. Zajedno smo išli u školu. I nije samo on tu. Ovde se fino osećam. Ne kao turista, jer ima ko da me kroz grad provede, da ga vidim i iznutra. Ljudi su komunikativni, topli, gostoljubivi. Osećam se kao tamo gde sam se rodila. Ovde se i lepo jede, ali ja se toga moram čuvati... Linija!!!

U galeriji Vaših operskih likova na najistaknutijem mestu stoji Karmen. Svi je traže. Zašto je ona ispred svih drugih?

Karmen je prosto uloga za mene. To je moj personalitet. Temperamentna je, slobodna, divlja – baš kao ja! Pevam je svuda po svetu i sa njom mi nikada nije dosadno.

Vi ste slobodni umetnik. Kakva je danas situacija na operskom tržištu?

Mnogo je dobrih pevača na ovome svetu. Konkurencija tako velika, da nije dovoljan samo dobar glas, već i dobar stas, mladost, spretni agenti... Sve je to prilično uzbudljivo i gotovo da liči na holivudsku priču.

Otkrijte nam i neko nepoznato lice Rinat Šaham...

Obožavam pse. Naročito one velike, po temperamentnu slične Karmen. Nažalost, ja nisam vlasnik nijednog psa. Razlog je moja alergija.

Idućeg petka u istoj dvorani, Kolarcu, pred Beograđanima će biti i Vaš brat, čuveni violinista Hagai Šaham. Kako biste ga predstavili našoj publici?

Hagai je veliki virtuoz, izuzetno muzikalan, krasi ga ogromna duša. On ima i ogromnu reputaciju i bez svih ovih mojih reči. On je, jednostavno, moj veliki brat i – vrhunski violinista.

Koliko uspevate da sarađujete?

Pokušavamo, ali je to prilično teško, mecosopran i violina... Malo je repertoara za nas. Više je muzike za moj glas i violu, a violista je moj suprug Piter Bakmel. Sa njim češće nastupam. Brat je u Izraelu, ja u Njujorku, i mi ne stižemo ni da se dovoljno srećemo. Čak i ovde, u Beogradu, za dlaku ćemo se mimoići. To su naši životi.

Muharem Šehović

--------------------------------------------------------

Grin umesto Šaslena

Na koncertu, koji će u 20 sati početi na Kolarcu, osim Ravelove „Šeherezade”, na programu će biti i njegova svita „Moja majka guska” i čuvena Berliozova Fantastična simfonija. Kao i prošlog petka, Beogradskom filharmonijom dirigovaće Leonid Grin (Sarbriken, Nemačka), zamenivši tako planiranog gosta Frederika Šaslena koji se povredio u teškoj saobraćajnoj nesreći.