Чекају „јасан сигнал” из Торина

Крагујевац – Корманско поље надомак града, које је за потребе развоја „Заставе” експроприсано још пре три деценије, а потом, због познатих околности, стављено „ад акта”, ускоро би могло поново да оживи и постане слободна бесцаринска зона намењена развоју аутомобилске и других грана индустрије. Њоме би газдовали локална управа и италијански „Фијат”, односно заједничко предузеће у коме би град имао 70, а торински гигант 30 одсто капитала.

Крагујевац је већ спреман за такав „сценарио”, с обзиром да је усвојена готово сва неопходна документација, а према речима Влада Вучковића, члана Градског већа за привреду и приватизацију, званична одлука градске скупштине није спорна. Чека се, како каже, само „јасан сигнал” из Торина.

– Остало је још само да Дирекција за урбанизам усклади неке детаље у вези са просторним планом и комплетан документ би могао да иде на скупштинско усвајање. Међутим, морамо да сачекамо сагласност „Фијата”, јер без одлуке друге стране овај пројекат не може да се реализује онако како је замишљен. Очекујем да ствари буду јасније крајем марта, када Италијани буду имали прецизан план улагања у „Заставу” – каже Вучковић за „Политику”.

Површина Корманског поља која би била претворена у слободну бесцаринску зону износи најмање 120 хектара, а може се проширити за 30 хектара. „Фијатовим” кооперантима било би препуштено 50, а „Ивеку” 20 хектара. Остатак је, каже Вучковић, предвиђен за развој градске индустрије и изградњу фабрика које би биле извозно оријентисане.

Вучковић каже да висина улагања у неопходно инфраструктурно опремање Корманског поља још није прецизно утврђена, али наглашава да је тај пројекат већ ушао у програм Националног инвестиционог плана. Средства из НИП-а, како напомиње, биће употребљена за изградњу саобраћајница, енергетске и комуналне мреже.

Према Вучковићевим речима, пројекат слободне бесцаринске зоне у Крагујевцу не односи се само на Корманско поље, већ и на „Заставину” фабрику, а у плану је да се њој прикључи и нека нова индустријска зона. Пројекат слободне бесцаринске зоне, наводи наш саговорник, требало би да буде реализован у три фазе.

– Прва фаза је „Заставина” фабрика, и ту су у оптицају две варијанте. Или да се слободној бесцаринској зони прикључи цела фабрика, или само део на коме се налазе погони „Каросерије”, „Лакирнице” и „Монтаже”. Та дилема не може сада да се разреши, пошто „Фијат” још није преузео „Заставину” имовину. Питањем власништва треба да се позабави и држава, а ми смо планирали да слободној бесцаринској зони, у трећој фази, прикључимо још једну индустријску зону.

Крагујевачка управа је, иначе, већ формирала неколико индустријских зона, а у плану је и оснивање и инфраструктурно опремање нових. Неке од постојећих, попут индустријске зоне Петровац у којој ради десетак мањих фирми са око 250 радника, показале су се као пун погодак, док су друге и даље без функције. У индустријској зони „Сервис 2”, на пример, за сада послује само једна фирма, ТПВ „Шумадија”, иако су све парцеле дате у закуп још пре три године.

-----------------------------------------------------------

Половична приватизација

Од 54 друштвена предузећа, у Крагујевцу су до овог тренутка приватизоване 34 фирме, а у седам случајева приватизација је поништена. Реч је о „половичном резултату”, каже Владо Вучковић, с тим да је, ако се погледа број радника, учинак још слабији.

У изјави за наш лист, тај члан Градског већа задужен за привреду и приватизацију наводи да је од укупно 17.464 радника, који су радили у друштвеним предузећима, тек нешто више од шест хиљада добило посао у новим приватним фирмама. Разлог је, како каже, то што су велика „Заставина” предузећа „остала ван приче”.