Милутиновић од хашке ћелије до председничких привилегија

Бивши председник Србије Милан Милутиновић, који се јуче вратио у Београд из Хага после ослобађајуће пресуде суда за ратне злочине, по српским законима (Закон о председнику) имаће право на привилегије које имају и остали бивши председници републике. Милутиновић ће, ако буде тражио, имати право на обезбеђење, дипломатски пасош, коришћење канцеларије бившег председника, саветника и секретара онолико дуго колико му је трајао мандат – у овом случају четири године.

Милутиновић има право и на коришћење службеног возила са возачем, али само у приликама када наступа као бивши председник. Као председник који је дочекао крај мандата имаће право и на коришћење почасног назива „бивши председник републике” и право да присуствује државним свечаностима у складу са протоколом, као и приступ државним архивама.

Према закону, бивши председници имају право и на месечно примање од 80 одсто плате председникаСрбије од 1998. до 2002.То правоМилутиновић већ остварује, као и бивши председник СРЈ Зоран Лилић, који је био председник од 1993. до 1997. године.

Сва наведена права бивших председника Милутиновић може да користи убудуће уколико буде то захтевао.

Милутиновић, који је председник Србије постао као функционер Социјалистичке партије Србије, судећи према првим реакцијама из ове странке, неће уживати никакве привилегије у партији. Како је за „Политику” изјавио Бранко Ружић, председник Извршног одбора СПС-а, партијски другови га нису дочекали на аеродрому, јер је то „интиман тренутак” и зато, јер „он пре свега жели да види своју породицу”.

Ружић, међутим, није хтео да одговори на питање да ли је Милутиновић и даље члан СПС-а и за одговор на ово питање упутио нас је на Милутиновића који, како је рекао, „најбоље зна да ли је члан или не”.

„Кога занима да ли је он члан СПС-а, нека погледа време када се он договарао са Ђинђићем. Ко год је прешао границу и отишао у трибунал, за нас је ирелевантно из које је странке, ми на истоветан начин гледамо на све њихове судбине и трудимо се да им помогнемо, небитно да ли су из СРС-а или из СПС-а. А како је Милутиновић својом одбраном помогао својим сарадницима, нека сам оцени”, додао је Ружић.

Бивши председник Србије Милан Милутиновић, кога је после губитка власти Слободан Милошевић поставио за једног од потпредседника странке, врло брзо је оцењен у странци као превише попустљив према победничкој коалицији. На последњој седници Главног одбора СПС-а, пре одласка у затвор, Милошевић му је, како су писали медији, замерио што не користи своја уставна овлашћења.

Од њега је, како су тада преносили медији, тражено да не потписује поједине законе и да аболира Драгољуба Милановића и Радета Марковића. Милутиновић је, међутим, два дана после Милошевићевог одласка у затвор поднео оставку на све функције, наводећи да то чини због неприхватљивог притиска странке. У априлу 2001. године, како је тада писала штампа, његови партијски другови су одлучили да га избаце из странке због критике СПС-а. Социјалисти свом бившем другу, судећи и по Ружићевој изјави, никада нису опростили ни договор са лидерима ДОС-а о расписивању парламентарних избора и избору Ђинђића за мандатара.