Оружар који не воли лов

Зрењанин – Својевремено је Иштван Перге на спортским такмичењима побеђивао на турнирима стрелаца са пиштољем који је сам израдио. Данас се не бави стрељаштвом, али има радњу за поправку оружја у којој настају и оригинални ваздушни пиштољи из којих пуцају стрелци широм Србије.

Иштван је 24 године радио на месту бравара за одржавање вага у зрењанинској шећерани. У исто време се бавио и стрељаштвом, где је на тренинзима и такмичењима уочио да код нас у овом спорту нема довољно адекватног оружја. Недостатак се нарочито осећао у кризним временима, па је одлучио да сам направи ваздушни пиштољ.

–Одлучио сам се за ову врсту јер ми се учинило да је она једноставнија, а догађало се да се на стрелишту сви стрелци измењују на два пиштоља јер их више није било. Тако сам након дужих припрема успео да направим пиштољ на угљен-диоксид, који су стрелци похвалили због једноставног руковања и добрих резултата које су њиме постизали. Пиштољ је испуњавао и међународне критеријуме, а успео сам и да га 1994. године патентирам под ознаком ИП 94 – прича зрењанински оружар.

Он је због тешкоћа у раду зрењанинске шећеране напустио ову фабрику, која се касније потпуно угасила, да би се у потпуности посветио оружарском послу. Углавном поправља и преправља ловачко и спортско наоружање. Највише ради за ловце којима на пушке уграђује модерне нишанске справе, снајпере, а израђује и кундаке.

–За њих искључиво користим орахово дрво које је хомогено и постојано и ако се правилно суши никада се не криви. Орахове даске траже стрпљење јер се осуше тек један сантиметар годишње – истиче Иштван.

Патентирани малокалибарски спортски ваздушни пиштољ сматра својим највећим успехом. За његову израду тражило се много стручности јер се морају поштовати критеријуми као што је да ударац окидача не сме да прелази 500 грама, а треба да се потрефи и најпогоднија тежина. Ту је доказао своје умеће али и помогао многим спортским клубовима. Не тврди да је његов изум бољи од оних које на тржиште избацују познате фирме као што су шведски „фајнверкбау” или немачки „валтер”, али су његови пиштољи од 400 евра вишеструко јефтинији од иностраних и одлично могу да послуже млађим категоријама такмичара. Штета је да по нашим законима овај пиштољ не може да производи у већим серијама. То га, међутим, не спречава да настави усавршавање свог ИП 94.

Интересантно је да Иштван не воли ватрено оружје и, без обзира на то што је често у његовом друштву, није ловац. Више воли пецање.