Брокере штити архангел Михаило

Београдска берза данас слави Аранђеловдан, у знак сећања на 21. новембар 1894. када је у кафани "Грађанска касина" у Београду одржана оснивачка скупштина прве берзе на Балкану.
Било је то време великог привредног успона младе балканске краљевине, чији је виспрени, образовани и кочоперни "европејски" оријентисан краљ Милан потписао Закон о јавним берзама, који је Народна скупштина усвојила 3. новембра 1886, да би осам година доцније берза била и основана. И то у елитној престоничкој кафани.

Заслуга за стварање Београдске берзе припада трговцима окупљеним око ондашњег Српског трговачког друштва и надахнутим уверењем да је "извор моћи једне државе и благостања њеног народа у добро уређеној трговини и напредној народној привреди, без чега ниједна држава не може напредовати, нити јака бити".

Статут Берзе потврђен је у Министарству привреде 3. октобра 1894. године, а већ два дана касније објављен је позив за упис у чланство нове институције, којем су се одазвали сви виђенији српски трговци.

Пошто је на Нову годину свечано освећена и отворена, Берза је рад почела 2. јануара 1895. године на првом спрату старинске куће у којој је била кафана "Босна" у Савамали. Упркос трњем посутом путу, Берза се постепено успињала, о чему сведоче подаци по којима је у првој години пословања обрт био 10.582.396,15 динара, 1904. године - 30.048.314,80 динара, а од оснивања до уочи Првог светског рата (краја 1913. године) обрт је износио укупно 549.839.058.83 динара.

Рад прве београдске берзе прекидали су ратови, а 6. април 1941. означио је и прекид пословања који је потрајао готово пола века.

У априлском бомбардовању Београда уништена је Народна библиотека Србије, а у њој су, уз остало благо, страдали дупликати годишњих извештаја, курсних листа и других берзанских публикација и докумената.

Архива Београдске берзе, како наводи Милко Штимац у књизи "Српско берзанско пословање", по свему судећи "завршила је као огрев" у првој поратној београдској зими 1944-1945. године.

Тиме су, добрим делом, затрти и докази о власништву над знатним иметком предратних акционара.

Еутаназија Београдске берзе, која је пре тога била у пословној клиничкој смрти више од деценије, извршена је, одлуком Владе Србије, 1953. године, а њена имовина се, изгубивши титулара, претворила у друштвену.

Под именом Југословенско тржиште капитала, које су основале 32 банке из СФРЈ у време владе Анте Марковића, берза васкрсава 27. децембра 1989. године, кад је одржана оснивачка скупштина, док је први берзански састанак био 27. фебруара 1990. године, тако да ове године, кад је коначно прорадило званично берзанско тржиште - листинг А, берза постаје пунолетна.

Традиционалном имену Југословенско тржиште капитала се вратило 28. маја 1992. године кад је поново названо - Београдска берза.