Светски самит кобасичара у Турији

Турија – Атаром бачког села Турија, удаљеног тридесетак километара северно од Новог Сада, током три последња дана минуле седмице ширили су се омамљујући мириси роштиља, печења на ражњу и разних паприкаша и гулаша, а музика испод шатри и са позорнице на главном сокаку одјекивала је километрима унаоколо. Тако је, уз присуство око педесет хиљада гостију, пристиглих из свих крајева Србије и суседних земаља, протекла „Кобасицијада“ – туристичко-привредна манифестација у славу добре хране и народних обичаја, која се већ 25 година одржава у овом месту србобранске општине, познатом још и по издашним нафтним бушотинама.

Туринци су, по традицији, и овога пута продужили своју џиновску кобасицу за један метар у односу на претходну годину, да би је публици представили „уцело“, као највећу икада и игде до сада направљену – дугачку 2.025 метара и тешку око 2.500 килограма. У њеном „надевању“ учествовала је група од десет врсних овдашњих мајстора са још толико помоћника, које је предводио Радослав Медурић Чича, а било им је потребно више од сто сати даноноћног рада по сменама. „Пало“ је 35 товних свиња и утрошено око 100 килограма – соли, бибера, паприке љуте и слатке,белог лука у праху и других зачина.

Када је кобасица рекордерка, у једном комаду, сложена у велики контејнер и трактором довучена до центра села, почело је у великој гужви њено скраћивање. Једни су секли, други мерили, трећи махали новчаницама, па је за непуна два сата распродата по цени од 400 динара за метар, што приближно одговара тежини од једног килограма.

- Пошто се овде годинама окупља, поред домаћих, много гостију и учесника из иностранства, нема разлога да „Кобасицијаду“ и званично не прогласимо јединственим планетарним самитом произвођача и љубитеља добре домаће кобасице. Штета што се на позиве Туринаца не одазивају Гинисовци, имали би шта да убележе у своју евиденцију светских рекорда – прокоментарисао је, како рече, сасвим озбиљно, популарни глумац Зоран Цвијановић, који се нашао међу званицама ове манифестације у друштву аташеа за културу руске амбасаде у Београду, Олега Булгакова и републичког министра за пољопривреду Саше Драгина.

Гужва је владала и око мноштва продајних штандова са обиљем домаћих и најквалитетнијих индустријских сувомеснатих прерађевина. Понуда је била, баш као на правом сајму, а и потражња огромна, мада су и цене биле прилично „масне“. Према грубим проценама организатора, посетиоци „Кобасицијаде“ пазарили су више од два вагона свежих и сушених месних производа. И они и произвођачи, а посебно угоститељи, отишли су својим кућама задовољни.

Као и на сваком вашару могло је још штошта да се купи – од пиратских касета и ЦД-ова, шећерлема и све могуће кинеске робе, до разних алата за домаћинство, алкохолних пића и играчака. Било је доста и белог мрса – сира и кајмака, понајвише „правог златиборског“, како су тврдили продавци. Посебно интересовање купаца привлачила је кобасица од меда, ораха „и још неких лековитих и афродизијачких састојака“, по рецепту фрушкогорског пчелара Душана Мандића.

Тискао се свет и испод настрешница и шатри где се, уз роштиљ, у великим котловима крчкао свињски или овчији паприкаш, а вртео се и бик на ражњу од „шет квинтала живе мере“ – како рече Каменко Сремчев, под чијим надзором се „говече пекло и крчмило“. Куване ракије и вина, пива, сокова и домаћих „лековитих жестина“, попут лалинске дудоваче и ужичке клековаче такође није недостајало“.

Уз обиље ића и пића гостима је понуђен и веома садржајан културно-уметнички програм, који је на великој бини у центру Турије свакодневно трајао од преподнева до касних вечерњих сати. Наступило је тридесетак фоклорниох ансамбала из свих крајева Србије, али и гости из Украјине и Русије, а круну свега, на опште одушевљење више хиљада окупљених, представљао је солистички концерт Мирослава Илића.