Ниво душе

Да ли волите старе енглеске романе Д. Х. Лоренса или Томаса Хардија? У њима је увек облачно, пада киша, жене су „жудњом бичеване”, а мушкарци „смрти наклоњени”. Ако је одговор потврдан, онда је нови албум Алеле Дајен „To Be Still” плоча за вас. Понуђена музика има такву атмосферу. Почиње тамо где се завршавају плоче класичних британских фолк рок извођача као што су састави „Fairport Convention” и „Pentangle”, односно Вашти Банијан или Ник Дрејк.

Занимљиво је да је Алела Дајен из Калифорније, из градића Невада Сити, важног места из доба златне грознице, касније познатог хипи станишта. Чињеница да је споменути град родно месте и Џоане Њусом, најинтересантније нове америчке фолк хероине, вероватно је последица такве историје.

Албум „To Be Still” показује да су предвиђања магазина „Мојо” да ће Алела Дајен бити једно од највећих открића у 2009. години била исправна. Плоча је посвећена „боровима, реци и океану”. Ради се о збирци од једанаест песама у класичном фолк кључу. Усамљеник суочен са природом главни је лик. Његова размишљања и осећања преведена су на језик фолк музике. Основни тон је меланхоличан. У Алелином гласу се препознају све велике фолк певачице, од Сенди Дени и Џеки Мекши до Бет Ортон и Кристине Херш.

Песме подсећају на оне које су амерички пионири певали око логорских ватри. Нежна глисанда педал стил гитаре, сетни звуци виолине, суптилне удараљке и мистериозни тонови виолончела творе подлогу преко које клизи мирни и сигурни глас Алеле Дајен. Нумере „Dry Grass And Shadows”, „White As Diamonds”, „The Alder Trees” и друге као да су допутовале из прошлих времена с намером да савременог „слушача” рок музике подсете да је на „нивоу душе” увек исто: сломљеном срцу потребна је утеха, а усамљенику друг и брат. Дует са култним фолк аутсајдером Мајклом Харлијем у нумери „Age Old Blue” појачава утисак самосвојности и артистичке храбрости.

Да би се стварала оваква музика потребно је, поред талента и посвећености, одлично познавање музичког наслеђа. Прошлогодишњим наступом на албуму „The Silence оf Love” калифорнијске ад хок скупине „Headless Heroes”, Алела је показала да је верзирана у тој области. Певајући песме других аутора (Данијел Џонстон, Ник Кејв и други), омогућила је аудиторијуму да поново осети неке заборављене емоције.

Алела Дајен је у висококодираној области, оптерећеној предрасудама и сујетама каква је рок музика, пронашла свој пут. Ко крене за њом доћи ће до имагинарног огледала у којем ће поново угледати самог себе. Чини се да је тај трип управо оно што савременом конзументу рокерских артефаката потребно у овом тренутку.