Чврста веза мафијашких кланова на Балкану

Мафијашки кланови у Босни, Црној Гори, Србији, Хрватској, Македонији и Албанији су изузетно добро повезани у кријумчарењу дроге и цигарета, трговини оружјем, прању новца и трговини људима.

Наркобосови озбиљно утичу и на власти у земљама западног Балкана.

Ово су само неки од закључака вашингтонског Институт за истраживања централноазијских и европских питања.

Овај институт је заправо обелоданио оно на шта у последњих неколико година указују полиције земаља региона западног Балкана.

Познато је, наиме, да криминалцима из региона није засметало распарчавање Југославије, већ да су им конфликти на овим просторима више него ишли у корист. Својевремено, недостатак одговарајуће законске регулативе и недовољно безбедне границе, омогућили су им да развију своје прљаве послове и повежу се јаче него икада зарад што већег профита.

У анализи вашингтонског института, Црна Гора је посебно означена као држава преко које се из средње Азије и Јужне Америке, а посебно Авганистана, кријумчаре хероин и кокаин. Одатле се дрога пребацује у БиХ, а онда балканском рутом даље према западној Европи. Путеви кокаина су нешто другачији. Рута за шверц кокаина креће из Колумбије, а у Европу прво стиже у црногорску луку Бар, италијанску луку Доја ди Тауро и словеначку луку Копар.

Отворена је и нова рута – из Колумбије се у тонама кокаин пребацује до западне Африке, потом у Турску, а онда се допрема у Црну Гору и БиХ.

Према оцени вашингтонског института, регион западног Балкана је плодан за шверц кокаина, а чак 80 одсто светске количине потиче од колумбијске наркомафије. Истраживање је открило да су шверцери кокаина из балканских земаља са медељинским кланом у Колумбији, повезани преко једног држављанина бивше Југославије.

Хероин је, како су оценили амерички стручњаци, лако доступан на европском тржишту, док је његова цена у већини земаља прилагођена просечним примањима. Заплењени хероин у Европској унији стиже из средње Азије, а његова рута води од Ирана преко Турске, Македоније, Албаније, Црне Горе, Босне и Хрватске.

Стручњаци америчког института указују и на проблем прања новца и напомињу да су земље западног Балкана погодне да се новац зарађен криминалом убаци у легалне финансијске токове.

– Прање новца више није једносмерна улица, то је процес у којем новац може из једне државе да изађе и врати се „чист” за само неколико минута. Куповина некретнина и покретање крупних легалних послова од челних личности из структура организованог криминала посебна је околност. То је постао начин да водећи људи мафије у земљама западног Балкана остваре јак утицај на владу и друштво, што је врло опасно – упозорио је амерички Институт.

У овом извештају је акцентовано присуство такозваног хавала – система за прање новца на западном Балкану, који се односи на остављање новца између посредника у државама региона, а који се касније без проблема интегрише у законите послове.

– Финансијске трансакције би требало да буду пажљивије контролисане. С обзиром на технолошки напредак, брисање инкриминисаних података од стране људи уплетених у те незаконите радње дешава се у времену које се мери минутима напомиње се у извештају.