Имигранти се позивају на Устав Шпаније

Иако је у Шпанији уставни суд почео да ради тек 1980. године, дакле 16 година после Уставног суда Србије, у поступању са уставним жалбама та земља има много више искуства. У томе треба тражити и објашњење што из ове земље релативно мали број тужби стиже у Европски суд за људска права у Стразбуру. На то је указала и Марија Емилија Касас Бамонде, председница УС Шпаније, која је ових дана била у посети Уставном суду Србије.

– Уставни суд Шпаније годишње добије око 11.000 уставних жалби. Грађани се најчешће жале на одлуке кривичних судова, повреду права на правично суђење, непоштовање претпоставке невиности. Бројне су и жалбе због повреде права на једнакост и равноправност, слободу изражавања и обавештавања. Последњих година учестале су и жалбе због повреде права приватности увођењем нових технологија – објашњава Касас Бамонде.

Уставна жалба или „ампаро” како је Шпанци зову, старија је од самог суда.

– Када је уставна жалба уведена, намера законодавца је била да овај правни инструмент може да користи сваки грађанин оспоравајући уставност закона или других прописа или поступања неког државног органа и уколико су претходно исцрпена сва друга правна средства. Током година тај институт се трансформисао, али суштина је остала иста. Прва одлука коју је донео Уставни суд Шпаније односила се баш на уставну жалбу – каже председница и додаје: – Последњих година у Шпанији је дошло до праве лавине странаца тако да сваку трећу уставну жалбу подноси заправо имигрант. Најчешће се жале на повреду права на једнакост, кад је реч о слободи кретања, тачније оспоравају уставност забране и ограничавања уласка у земљу.

За разлику од Србије где се уставна жалба може поднети због повреде свих права и слобода које гарантује Устав, у Шпанији су те могућности ограничене. Жалба се не може изјавити због свих већ само због повреде основних права која су наведена Уставом. Примера ради, тај правни лек не може да се користи због повреде права на имовину.

Сарадњу уставног суда и Европског суда за људска права председница Касас Бамонде оцењује као коректну. Иако се Суд у Стразбуру ослања на Европску конвенцију о људским правима и слободама, а шпански Уставни суд на највиши правни акт, има доста подударности.

У случајевима кад Суд у Стразбуру донесе другачију одлуку од оне коју је донео шпански суд, обавезујућа је одлука домаћег суда, али је држава у обавези да исплати обештећење. У Европском суду против ове земље релативно је мало тужби, тачније око један одсто свих поднесака, што је у поређењу са другим земљама минимално. Док је прошле године Србија „тужена” 1.067 пута, против Шпаније, која узгред има око шест пута већи број становника, упућене су 393 тужбе.

-----------------------------------------------------------

Само адвокати пишу уставне жалбе

Према до сада упућеним жалбама Уставном суду Србије рекло би се да грађани углавном покушавају да сами саставе овај поднесак. У Шпанији, међутим, то није обичај. „Грађани Шпанији не могу сами да пишу уставну жалбу, то је врло сложено и потребна је правна помоћ адвоката и правног заступника, а уколико грађани немају новца тај трошак подмирује држава”, каже председница УСШ.