Путинова партија побеђује упркос кризи

Од нашег дописника
Москва, 2. марта – Партија Јединствена Русија освојила је већину у свих девет регионалних парламената у којима су јуче одржани избори, саопштила је данас Централна изборна комисија, након што су избројани готово сви гласови. У седам региона Јединствена Русија је освојила апсолутну већину – више од педесет процената. У неким местима као што је, на пример, Татарстан, чак 79,5.

Исто се догодило и на изборима за градоначелника 10 обласних главних градова, мада ће се у четири града ићи у други круг.

Тако се још једном показало да економска криза ни на који начин не утиче ни на излазност, ни на број гласова које је добила партија власти. Аналитичари сматрају да је разлог томе што опозиција није током агитације указивала на грешке власти у вези са економском кризом. С обзиром на то да и Зјуганов (лидер комуниста) и Жириновски (Либерално-демократска партија) у парламенту често критикују власт, па и траже оставку министра финансија, разлог њиховог ћутања у предизборној кампањи можда би се могао тражити и у одсуству жеље да у тешким временима руководе регионима и процене да је засад политички корисније седети у парламенту и критиковати, немајући при томе никакву одговорност.

Зато Јединствена Русија, која своју снагу црпе из угледа Владимира Путина, није морала много да се труди. Иако као премијер одговара за економску политику земље, у очима већине грађана Путин није крив за невоље које су их задесиле. Логика је јасна – пуних осам година он је водио Русију огромним корацима напред, а онда је „алава Америка“ направила глупост за коју сад цео свет мора да плаћа. Путин је, дакле, у очима бирача, борац против неправде.

Криза је,иначе, Русију погодила много јаче него што је ико могао и да претпостави. Без посла је већ око седамодсто људи, док пре само пола године готово да и није било незапослености. Због пада рубље, народ реално има примања мања за 25–30 посто.

Просто јеобјашњење зашто је рејтинг руководилаца и у оваквим условим веома висок. Обичан човек данашњу кризу упоређује са оном из деведесетих година када је руска држава банкротирала. Инфлација се мерила хиљадама процената, новац се преко ноћи претворио у безвредне хартије, а у продавницама није могло да се купи буквално ништа... Одлука владе да овог пута девалвација буде лагана како би се омогућило и привреди и појединцима да се „престроје” доживљена је као веома позитиван потез.