Putinova partija pobeđuje uprkos krizi

Od našeg dopisnika
Moskva, 2. marta – Partija Jedinstvena Rusija osvojila je većinu u svih devet regionalnih parlamenata u kojima su juče održani izbori, saopštila je danas Centralna izborna komisija, nakon što su izbrojani gotovo svi glasovi. U sedam regiona Jedinstvena Rusija je osvojila apsolutnu većinu – više od pedeset procenata. U nekim mestima kao što je, na primer, Tatarstan, čak 79,5.

Isto se dogodilo i na izborima za gradonačelnika 10 oblasnih glavnih gradova, mada će se u četiri grada ići u drugi krug.

Tako se još jednom pokazalo da ekonomska kriza ni na koji način ne utiče ni na izlaznost, ni na broj glasova koje je dobila partija vlasti. Analitičari smatraju da je razlog tome što opozicija nije tokom agitacije ukazivala na greške vlasti u vezi sa ekonomskom krizom. S obzirom na to da i Zjuganov (lider komunista) i Žirinovski (Liberalno-demokratska partija) u parlamentu često kritikuju vlast, pa i traže ostavku ministra finansija, razlog njihovog ćutanja u predizbornoj kampanji možda bi se mogao tražiti i u odsustvu želje da u teškim vremenima rukovode regionima i procene da je zasad politički korisnije sedeti u parlamentu i kritikovati, nemajući pri tome nikakvu odgovornost.

Zato Jedinstvena Rusija, koja svoju snagu crpe iz ugleda Vladimira Putina, nije morala mnogo da se trudi. Iako kao premijer odgovara za ekonomsku politiku zemlje, u očima većine građana Putin nije kriv za nevolje koje su ih zadesile. Logika je jasna – punih osam godina on je vodio Rusiju ogromnim koracima napred, a onda je „alava Amerika“ napravila glupost za koju sad ceo svet mora da plaća. Putin je, dakle, u očima birača, borac protiv nepravde.

Kriza je,inače, Rusiju pogodila mnogo jače nego što je iko mogao i da pretpostavi. Bez posla je već oko sedamodsto ljudi, dok pre samo pola godine gotovo da i nije bilo nezaposlenosti. Zbog pada rublje, narod realno ima primanja manja za 25–30 posto.

Prosto jeobjašnjenje zašto je rejting rukovodilaca i u ovakvim uslovim veoma visok. Običan čovek današnju krizu upoređuje sa onom iz devedesetih godina kada je ruska država bankrotirala. Inflacija se merila hiljadama procenata, novac se preko noći pretvorio u bezvredne hartije, a u prodavnicama nije moglo da se kupi bukvalno ništa... Odluka vlade da ovog puta devalvacija bude lagana kako bi se omogućilo i privredi i pojedincima da se „prestroje” doživljena je kao veoma pozitivan potez.