Ужичанима не прија газдовање из Краљева

Ужице – Ако је судити по намери градске управе, „Електродистрибуција Ужице“ опет ће бити самостално предузеће, као што је било деценијама, све до пре три и по године, када је припојена „Електросрбији Краљево“.

Више од века Ужице је самостално газдовало струјом, још од 1900. године, када је на Ђетињи направљена прва хидроцентрала на Балкану, по Теслиним принципима наизменичне струје. Та електрана и сада ради, а електродистрибутивна фирма, са кратким прекидима током педесетих година прошлог века, такође је самостално радила – и то, последњих деценија, као водећа у десет општина овог региона.

А онда је те 2005. ондашња влада смислила да ће се ужичком „Електродистрибуцијом“ боље газдовати из Краљева, где је, централизованом организацијом, формирано електродистрибутивно седиште за неколико округа. Узалуд су се Ужичани противили и износили контрааргументе: морали су под „краљевачку капу“...

У уверењу да ће ова влада имати више слуха за њихове разлоге за електросамосталност, формулисан је предлог одлуке о издвајању „Електродистрибуције Ужице“ из „Електросрбије Краљево“, о чему ће се ускоро изјаснити ужички одборници, а предлог ће бити достављен и ЕПС-у на разматрање.

У образложењу је наведено да организација током последње три и по године није дала очекиване резултате, да не омогућава квалитетно задовољавање потреба грађана и привреде, те да наноси материјалне штете овом подручју, а затим се набраја неколико кључних проблема проузрокованих „краљевачком влашћу“ над ужичком електродистрибутивном фирмом:

Постојећа организација је знатно успорила развој, а делови система немају никаквог утицаја на будућа улагања. Друго, гломазна и високоцентрализована организација не омогућава квалитетно одржавање постројења, смањује ефикасност отклањања кварова, не уважава специфичност брдског подручја. Треће, административне процедуре су такође централизоване и компликоване, па то врло често доводи до малтретирања и незадовољства грађана.

Наводи се, такође, да постојећа организација није довела до рационализације: број запослених у целом привредном друштву у Краљеву се повећао, док се у ужичком огранку смањио. Ужички радници само симболично утичу на планирање развоја, нису мотивисани, а послови везани за електроизградњу се поверавају предузећима ван Златиборског округа, док су запостављене овдашње фирме које се тиме баве, попут ужичког „24. септембра“.

Б. Пејовић