Наркомафија осваја западну Африку

Гвинеја Бисао, главно афричко уточиште колумбијских наркобосова од 2005. године, данас је у жижи светске пажње – након двоструког убиства, председника државе Жоао Бернарда „Нина” Вијеире и начелника генералштаба Батисте Тагме На Ваије.

Међународни гранични прелази Гвинеје Бисао јуче су били затворени, војска патролира улицама, државни парламент спрема ванредну седницу, док у земљи влада прећутни полицијски час, јавиле су агенције. Плејада међународних организација већ је отпослала емисаре у Бисао да процене ситуацију у убогој земљи на 200 километара дугој, мочварној обали, са укупно два ратна патролна брода и 24 приватне авиописте.

Неатрактивна пословним инвеститорима развијеног света, Гвинеја Бисао је годинама зависила од извоза индијског ораха, све док латиноамерички наркобосови нису уочили стратешку геополитичку предност западне Африке за дотурање кокаина у Европу.

Појачана борба америчких и мексичких агенција за борбу против наркотика са латиноамеричком кокаинском мафијом почетком века и скок вредности евра у односу на долар нагнали су колумбијске кока-картеле да промене тактику и одустану од старе кокаинске руте за Европу преко Марока и Шпаније.

Шеснаест хронично политички нестабилних обалских држава западне Африке, са порозним границама, војнопоморски неискусне и без јаких веза са Интерполом, брзо су постале ново уточиште латиноамеричке наркомафије. Интерпол је још пре две године проценио да две трећине кокаина на европском тржишту стиже преко Латинске Америке.

Мање испоруке (у врећицама од по три килограма) паковане су у мале авионе који су додатно танковани горивом у Бразилу. У случају већих поруџбина, роба је транспортована обично већим авионима, а затим „из падобрана” бацана надомак обала Гвинејског залива, где је од раније чекао курир. Или је примопредаја кокаина вршена насред Атлантика – лађе са егзотичним заставама сачекивали су афрички бродови и допремали „робу” до хаотичних лука.

Одатле је кокаин настављао одавно уходаним караванским путевима, кроз Сахару, којима су вековима превожени со и злато, а данас путују илегални имигранти и „мазге”, популарно име наркокурира који обично носе сепете кокаина. Комфорнија наркорута води преко слабо контролисаних аеродрома у Лагосу, Конакрију, Нџамени, Фритауну...

Пленидба кокаина на западноафричком тлу је до сада обично била ретка, и прилично опасна за превише ревносне државне службенике.

Министар правде Гвинеје Бисао Кармелита Пирес и јавни тужилац те земље Луис Мануел Кабрал доживели су више претњи смрћу након пленидбе пола тоне кокаина на аеродрому Бисао прошле године.

Суочене са новом поплавом јевтиног кокаина широм Европе, многе државе најављују да ће послати агенте за борбу против наркотрговине у своје западноафричке амбасаде.

Председник парламента Гвинеје Бисао Раимундо Переира има уставну обавезу да за 60 дана распише изборе: латиноамеричку наркомафију јако интересује ко би могли бити кандидати за посланике, процењује амерички „Тајм”.