Либескинд раздрмао учмалу архитектонску мисао

Уређење дунавског приобаља од дорћолске марине до Аде Хује у режији архитекте Данијела Либескинда, који је код нас представио визију тог простора, домаћи стручњаци оценили су као велики помак. Овдашње архитекте у разговору за „Политику” понајвише је обрадовало то што се питање урбанизације речне обале помакло са мртве тачке.

Жаклина Глигоријевић, директорка Урбанистичког завода Београда, сматра да је његов план одличан и да је детаљно проанализирао десну обалу Дунава, али да се можемо радовати тек када град и република изместе луку и железницу.

– То је велики залогај, а Либескинд га је осмислио фантастично. Што се више приближавамо Дунаву проблеми су све већи, па је за почетак, што наглашава и светски архитекта, важно решити питање инфраструктуре. А, за јавне радове град и република треба да обезбеде средства – истакла је Глигоријевићева.

Јован Митровић, архитекта и председник Савеза архитеката Србије, поздравља Либескиндову вољу да српску престоницу спусти на реку и истиче да „без великих имена нема великих потеза”.

– Долазак озбиљних светских архитеката за Београд је улазница на мапу архитектонских дестинација које ће привући људе из света. Његов Јеврејски музеј у Берлину изузетно је посећен. То дело је маестрално, а атмосфера простора леди крв у венама. Да ли ће у процесу стварања све што је замишљено у приобаљу бити остварено или не, сада нико не може да каже. У сваком случају велика је ствар да иза неког пројекта у Београду стоји име попут Либескиндовог – каже Митровић.

За Младена Пешића, студента архитектуре, Либескинд је лепо осмислио тај део Београда, али замера му на баналној симболици високе куле на месту сусрета реке и града.

– Најбоље у целој причи је отварање горуће теме – уређење савске и дунавске обале. Предавање је изазвало велику пажњу и није ми јасно зашто он није одговорио на неколико питања која се тичу решавања саобраћајног проблема у том делу Дорћола. Чини ми се да је суштина овог пројекта реклама. Довести светско име и привући пажњу града, што није лоше, али мислим да имамо много бољих домаћих пројеката за које се не зна. Град није заинтересован за њих, а факултет никако да направи презентацију – категоричан је Пешић.

Премда Либескиндов мастер план још није видео, Ђорђе Бобић, архитекта, радује се његовом доласку јер се на тај начин шаље порука да је престоница упркос кризи постала пожељно место за велике пројекте.

– Док сам био главни градски архитекта залагао сам се да архитекте Либескиндовог калибра стварају овде. То одавно чекам – објаснио је Бобић.

Антоније Антић, архитекта и бивши директор градског Урбанистичког завода, посебно истиче канале као доминантан мотив Либескиндовог урбаног дизајна.

– Он је донео свеж поветарац у домаћу учмалу архитектонску мисао. Допадају ми се канали као значајне целине улепшавања простора у приобаљу – коментарише Антић.

Д. М.

---------------------------------------------------------

Пешачке стазе, паркови и спектакуларна кула

Данијел Либескинд, амерички архитекта европског порекла, дунавско приобаље види као стамбено-пословну целину проткану пешачким зонама, трговима и обиљем зеленила. Ново градско језгро са старим би повезао широким булеварима, улицама и скверовима. У централном делу сместио би парк од 16 хектара до којег би се стизало пречицама и подвожњацима. Пешачка и бициклистичка стаза треба да буду веза марине са Панчевачким мостом. Француску улицу види као подручје које се простире до Дунава и завршава тргом на обали са, како каже, спектакуларном кулом од 250 метара. Осим што би била градски видиковац предвиђена је за хотел и апартмане. Либескиндов мастер план који је наручила Лука Београд бројне квартове оплемењује местима за разоноду, одмор и дружење.