Болница „прогутала” четврт века самодоприноса

Зрењанин – Нова зграда болнице „Ђорђе Јоановић“ у Зрењанину гради се већ 25 година. За финансирање градње је пет пута на по пет година расписиван самодопринос, чија последња „епизода“ истиче у априлу. С обзиром на нарастајућу економску кризу, мало је вероватно да би житељи пет средњобанатских општина опет прихватили да за овај својеврсни „Скадар на Бојани“ поново издвајају проценат од дохотка. С тим у вези, нарастају очекивања да би терет даљег финансирања на своја „плећа“ могли да преузму покрајински и републички фондови.

Иако грађевински радови на болници нису до краја окончани, на пет од десет постојећих спратова усељена су кључна одељења, а међу њима су она која су у старим објектима радила у најлошијим условима.

– О томе докле се дошло у изградњи говори и податак да је до сада уложено близу 48 милиона евра, а за завршетак зграде недостаје још око 14 милиона – каже директор болнице Милета Михајлов.

Јавност и грађевински стручњаци одавно су сагласни да је објекат нове болнице предимензиониран, о чему говори чињеница да када би у ово здање била пресељена сва одељења из старих болничких зграда, читава два спрата би остала – непопуњена. Друго, од почетка градње средином осамдесетих, умногоме су измењене здравствене норме које се тичу броја болничких дана потребних за одређене медицинске третмане. И треће, не мање важно, број становника у средњем Банату се драматично смањио за последњих четврт века.

Иначе, изградњу су стално пратиле и сумње да се новац из самодоприноса троши ненаменски, да се прелива и за текућу потрошњу, за рад старе болнице, за плате, за дневнице, као и да се није штедело ни при куповини опреме. Извештаји о изградњи, међутим, редовно су ишли на скупштинске контроле и незаконите радње никада нису доказане.

-----------------------------------------------------------

Први „станари”

У недовршену зграду нове болнице усељена је Специјалистичка поликлиника, хируршко и уролошко одељење са операционим салама, породилиште, дијагностика, трансфузија, онкологија и радиологија, нуклеарна медицина и комплетан ургентни центар.

– Реч је о заокруженим и функционалним медицинским целинама урађеним и опремљеним по најновијим светским стандардима. Оне делатности које нису усељене налазе се у очуваним зградама и раде у задовољавајућим условима, па до завршетка комплетне болнице пацијенти неће испаштати – каже директор болнице Милета Михајлов.