Неискоришћене стотине милиона евра

Док Нови Сад и Ниш сваког лета кубуре са сувим славинама, 25 милиона евра зајма Европске инвестиционе банке пре пет година одобрених за локалне водоводе стоји неискоришћено и књижи се као српски јавни дуг на рачунима кредитора. Како је рок за повлачење новца истекао последњег дана прошле године, после опомене из ЕИБ, Министарство финансија је контактирало локалне власти и банкари су замољени за продужетак.

Нажалост, то није једини пример који доказује да док убеђује међународне кредиторе да јој одобре нове зајмове, Србију на њиховим рачунима чека већ одобрени, уговорени и ратификовани новац за пројекте које није у потпуности или већим делом реализовала.

Из београдске канцеларије Светске банке у последње време стижу изјаве у којима се Србија упозорава да много не очекује од кандидатуре за додатна средства док не потроши оно што јој већ на располагању. Потпредседник владе Божидар Ђелић недавно је подсетио јавна предузећа да од готово 800 милиона евра иностраних кредита нису искористила чак пола милијарде, а на адресу министарке финансија Диане Драгутиновић, како сазнајемо, стигла је и детаљна информација-анализа од гувернера Радована Јелашића, по којој се од 2002. до краја 2008. српски јавни сектор код међународних финансијских организација и осталих кредитора задужио за 1,636 милијарди евра пројектних и програмских зајмова (рачунајући и прошле године ратификоване), али да је до сада потрошио само трећину – 508,6 милиона евра.

Од 906,5 милиона евра одобрених и ратификованих кредита (за које је држава директни дужник) није потрошено 563,7 милиона, а још 560 од 729,5 милиона евра јавна предузећа нису потрошила а добила су државну гаранцију. За шест пуних година повукла су само 166,59 милиона евра.

Анализа је урађена и прослеђена да би се нешто предузело и омогућило ефикасније коришћење средстава намењених пројектима попут изградње саобраћајница, локалне комуналне инфраструктуре, обнове школа, болница...

Рокови су, међутим, већ истекли Агенцији за контролу летења за повлачење два кредита ЕИБ и ЕБРД (34 и 35,5 милиона евра), од чега је за три године искоришћено само 5,34 милиона евра. Информације о продужетку нема. И граду Београду је „исцурио” последњи уговорени рок да у потпуности искористи два кредита ЕБРД – први од 60 милиона евра (неискоришћено 12,72 милиона евра), а од другог за изградњу моста вредног 69,6 милиона евра, неутрошено је чак 55,13 милиона. Да би дала одговор на питање зашто их није искористила, Скупштина града од Народне банке тражи писани захтев.

Рекордер међу јавним предузећима по суми раније добијених а неискоришћених кредита је Електропривреда Србије. Од 2001. то јавно предузеће није успело да искористи скоро половину од 100 милиона евра зајма ЕБРД-а, а од 2003. године од 60 милиона евра другог зајма повукло је тек 26,58 милиона и ту стало. Успореном динамиком користи и 16 милиона евра кредита немачког КfW за реконструкцију копова „Тамнава” – до средине 2008. године, када је истекао рок за повлачење средстава, искоришћено је само 7,69 милиона евра.

Последњег дана прошле године Србији је исцурио сат за повлачење 25 милиона од ЕИБ за побољшање стања школа по зајму из 2005, па је затражено да се омогући да се преосталих 3,8 милиона евра потроши до краја ове године.

Ове године истиче и рок за повлачење још 38,5 од 59 милиона евра кредита ЕИБ одобрених држави (користи га Електромрежа Србије) још 2002. и ратификованог наредне године, а намењеног за обнову енергетског сектора и преосталих 44,72 (од 90) милиона евра исте финансијске институције за обнову града Београда.

Иако је већ једном продужаван рок за повлачење 120 милиона зајма за пројекат европских путева, ЈП Путеви Србије искористило је тек половину – 59,2 милиона евра. Мада би ускоро требало да се уговори и нових 50 милиона евра кредита за мала и средња предузећа из програма Апекс 3, од првих 45 милиона из Апекса 2 још нисмо искористили 15,67 милиона евра. На чекању одлуке из Србије је и КfW-ових 12 милиона евра.

На ратификацију у парламенту чекао је и пакет од око 15 кредита, међу којима су зајмови Светске банке, ЕБРД, ЕИБ – 31,5 милиона евра за пројекат регионалног развоја Бора, 36,8 милиона за наводњавање и одводњавање, додатних 13,3 за повећање енергетске, још 80 милиона за клиничке центре у Београду, Нишу и Новом Саду, 33 милиона за санацију „Газеле”, исто толико за рехабилитацију путева и мостова, 60 милиона за обилазницу (за ова три кредита задужени су Путеви Србије уз државну гаранцију), 36 милиона евра за заштиту животне средине у термоелектранама...

Кад се све сабере, од укупно 4,284 милијарде евра, према плану Министарства финансија у земљу би требало да уђе 462,79 милиона евраако пројекти буду реализовани како је планирано.