Коцкање са Брозовом харизмом

Преко десет милиона грађана носило је Титову штафету током 42 године постојања манифестација ношења и предаје штафете, а они су претрчали готово 900.000 километара. Број израђених штафета износи 22.000. Један број штафета и разних поклона (око 500 експоната) које су Титу поклањали грађани Југославије, од макета, гоблена, чарапа, дрвореза до дечјих одела, биће представљени на изложби „Ефекат Тито – харизма као политичка легитимација”, која је у припреми и отвара се 14. марта у подне у Музеју 25. мај.

„Шта мислите: колико ’аутора’ би се данас одрекло тих својих рукотворина, колико их се накнадно стиди? Колико њих би да сакрије да су они ти који су то слали Титу, поклањали, трчали са штафетама, писали писма и песме? Колико нас је учествовало, подржавало и одржавало харизматски карактер Титове власти?”

Ово питање у тексту каталога изложбе поставља Радоња Лепосавић, историчар уметности и дугогодишњи кустос Музеја 25. мај, напомињући, у разговору за наш лист, да већина ових поклона није никада излагана јер се сматрало да такви поклони немају значајну уметничку и историјску вредност. Ови предмети припадали су музејској збирци која је била означена као „Разно”.

Марина Докмановић, ауторка концепта ове изложбе (у Рексу је 2004. реализовала изложбу „ВласТито искуство”), каже да поводи за поклањање нису били само Титов рођендан, Нова година, Дан републике или Дан армије, него на пример и испуњење петогодишњег плана за четири године!

Иако се неке реакције у јавнoсти поводом оглашавања изложбе манифестују као негодовање у стилу „кога још занима Тито?”, аутори изложбе сматрају да је она, између осталог, и повод да се овај период стави под лупу историчара, социолога, аналитичара, и да се, између осталих, одговори на питања зашто је штафета имала фалусоидну форму, колико даровани предмети функционишу у склопу механизма харизме владара, шта је био истински мотив грађана да поклањају предмете, за чију је израду понекад било потребно и годину дана, а да при том нису на то били приморани?

Историчарка Олга Маноjловић Пинтар објашњава да је предајом поклона Јосипу Брозу јачана социјална кохезија, па је тако поклањање, иако у почетку спонтано, временом постало веома важан елемент политичке праксе.

„Кроз избор поклона и форму његове предаје дародавци су веровали да креирају слику о себи и истичу сопствену посебност у Титовим очима”, пише Олга Пинтар у тексту каталога.

Аутори изложбе истичу да многи поклони показују противречност у смислу да су патријархални симболи комбиновани са симболима модернизације, или се социјалистичка симболика уграђује у нешто што је означено као патријархално. Пример су везени јастуци или пешкир на коме пише „Мајка палог борца”. Интересантан је и пример глобуса који је вероватно доживљен као симбол космополитизма, а питање је како је космополитизам замишљан у оним деловима земље који су из економских разлога били прилично изоловани.

– Овом изложбом хтели смо да укажемо на харизму као негативну легитимацију – каже Радоња Лепосавић, и наглашава да је Титовом смрћу његова харизма престала да постоји.

– Харизма не трпи смрт. После Титаовде се отворио празан простор за тражење нове личности, и то је био проблем ове нације. Сматрам да је велики пропуст Јосипа Броза што није схватио да се његова политичка легитимација заснива на харизми. Он је симболизовао процес модернизације и морао је да схвати да није добро да се сувише харизматски легитимише. Превише је био подложан изливима љубави према народу. Када баратате са харизмама, то је као да сте у коцкарници. Не знате шта ће вас снаћи. Можете само да претпостављате да је нечија харизма довољно јака, али откуд знате шта ће се десити касније – каже Лепосавић и додаје:

– Слободан Милошевић је изгубио харизму онда када су људи који су га легитимисали том харизмом схватили да он не може да изврши послове. Зоран Ђинђић је био образован и знао је шта је харизма. Он је говорио да не жели да га грађани воле и знао је да је оно што предузима нешто због чега га људи неће волети. Његова смрт је била тренутак када се чинило да има највећу харизму. Код Ђинђића харизма почиње у тренутку смрти, код Тита у том часу престаје, а Милошевић упада у празан простор означен трагањем за новом харизматичном личношћу, објашњава Лепосавић.

Изложба „Ефекат Тито”, која ће трајати до 1. маја, обухвата и слетове али и филмске и аудио материјале који сведоче о изградњи земље, Титовом присуству на градилиштима, путовањима, подсећајући не само на друштвени и политички контекст Титовог времена, већ и на његову естетику и значења.

Марија Ђорђевић