Опасност вреба из гулаша и мусаке

Фебруарске редовне провере здравствене исправности хране и пића у објектима које контролише санитарна инспекција показале су да је од 289 узетих узорака 26 неисправно, што чини око девет одсто. За то највећи део кривице сносе киосци са брзом храном, посластичарнице, занатске радње. Инспектори посебно упозоравају на такозване мини кухиње у којима суграђани купују готов пребранац, гулаш и мусаку за понети.

Како истиче Мирјана Вељковић, санитарни инспектор, ови објекти још не примењују међународни сертификат за исправност хране, а питање је где и како одлажу намирнице.

– Могуће је да храна стигне заражена код њих. Зато у сваком киоску или посластичарници коју обиђемо прво тражимо потврду о здравственој исправности коју су добили по пријему прехрамбених производа. Проверавамо има ли декларацију и да ли их држе на температури која је написана на амбалажи – нагласила је Вељковићева.

Ако инспектори виде бубе и трагове мишева, то је разлог више да провере да ли је у објекту рађена дезинсекција и дератизација, а дешава се да су коришћени исувише слаби отрови, који нису успели да сузбију штеточине.

Са наведеним проверама исправности хране и пића, у фебруару су инспектори Министарства здравља обавили укупно 1.724 контроле у објектима за производњу и промет намирница, базенима, културним центрима, школским кухињама, вртићима, домовима, интернатима, студентским мензама. Од тога је урађено 1.511 редовних прегледа, 56 ванредних по дојави грађана и странки, као и 157 контрола оних којима су приликом претходне провере наложили да отклоне недостатке.

Инспекција је донела и 143 решења, 73 усмена и 70 писмених. Усмена значе да су недостаци такви да их је неопходно хитно отклонити.

– Њих пријављујемо када у продавници или мензи затекнемо клицоношу и забрањујемо му рад док не оздрави. Исто чинимо када су запослени радници без обавезног здравственог прегледа, али и када сумњамо да је намирница неисправна, јер је променила боју или уочимо трагове нехигијене у објекту. Тада забранимо промет док не стигну лабораторијске анализе, па ако је неисправна аутоматски је уништавамо. Исто чинимо када установимо да је некој намирници истекао рок – објаснила је Вељковићева.

Усмена решења о отклањању неправилности следе и када су хигијенски услови у објекту добри, али је неисправна чесма или је нема. Тада га инспекција затвара док газда не угради славину.

Санитарна инспекција је у фебруару на месту провере написала 130 мандатних казни, у вредности од 710.000 динара, од тога четири због непоштовања закона о забрани пушења у затвореним просторијама. Прослеђене су и 133 прекршајне пријаве и покренуто седам пријава за привредни преступ.

Показало се да су мензе, продавнице и киосци брзе хране поприлично чисти. Ради провере хигијене прибора којим се служи, радних површина и чистоће руку запослених узето је 458 брисева, од чега је било неисправно 35, односно 7,6 одсто, што је прихватљив недостатак. Са руку је узето 170 брисева, а 23 су била неисправна, а од 288 узетих са радних површина и прибора, било је неисправно 12.

– Увек се покаже да је чистоћа руку мало лошија. Зато стално инсистирамо на развоју свести о личној хигијени и да она буде на високом нивоу, јер газде некад немају новца за кречење, али пара за сапун увек има – нагласила је Мирјана Вељковић.

Д. Јокић