Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија до Абу Дабија

Србија до Абу Дабија

НАТО ЈЕ ОБНОВИО ОДНОСЕ СА РУСИЈОМ. Истина, челници алијансе, а посебно увек намргођени Јап де Хоп Схефер, нису пропустили да нагласе да није у реду то што је Русија прошлог лета војно интервенисала у Грузији, али и поред тога НАТО као да је отишао „на поклоњење у Каносу”. Каноса је, наравно, овом приликом Москва. Претходно су се у неким државама око Авганистана почеле да затварају америчке и НАТО базе, па је било само питање времена када ће алијанса преболети и Грузију и прокламоване принципе. Јер, без Русије и њене територије нема ни сигурног снабдевања НАТО трупа у Авганистану. Пакистан у свом хаосу не може да контролише ни своју северну границу, а у таквој ситуацији копнени конвоји за снабдевање мисије ИСАФ у Авганистану већ у Кајбер пролазу на нишану су талибана. За неке европске земље Авганистан је опет тест дилема да ли САД и Европа и даље деле заједничку стратешку културу, јер национални интереси и национална безбедност обухватају много више од врсте наоружања којим располажете. Шта о томе мисле сами Авганистанци?

Пре десетак дана разговарао сам у Абу Дабију на Ал Мунтази тепих маркету са једним Паштуном из Газнија који продаје авганистанске тепихе у главном граду Емирата. За њега нема велике разлике између некадашње совјетске и садашње присутности НАТО-а у Авганистану. И једни и други су странци и као такви непожељни у авганистанској историји. Руси су му као комшије ипак прихватљивији у тој улози, јер „нису дошли са тако велике удаљености преко океана, већ су ту одмах поред нас”. На повећање броја америчких војника у Авганистану продавач тепиха из Газнија гледа искључиво као на „повећање проблема за саме Американце, јер то неће ништа решити”. О томе где се крије Бин Ладен није хтео да се изјашњава, претпоставља да је ту негде око границе Авганистана и Пакистана, али је уверен да Американци могу да га ухвате за неколико сати, само ако то желе. Све остало је, по њему, само филм за наивне. Да ли би Бин Ладен можда пристао на интервју за „Политику”, шта он мисли о томе као Паштун? Одједном, није више био расположен за разговор, нисам ни ја, јер су у радњу ушла два мало крупнија Паштуна. А онда смо се сви сликали за успомену. Ко зна, можда до Бин Ладена и стигне молба за интервју. Само, шта онда?

ЧАРЛС ИНГРАО, ПРОФЕСОР ИСТОРИЈЕ на Пердју универзитету у свом сензационалном извештају „Суочавање са југословенским контроверзама” каже да је америчка војска у БиХ могла да ухапси генерала Ратка Младића само да је хтела, јер је српски генерал најмање 20 пута био на нишану америчких специјалних снага које су га у стопу пратиле и да је 6. јула 1996. године дошло до жестоког сукоба између америчких војника које је предводио пуковник Џон Батиста и Младићевог обезбеђења „када су се амерички специјалци нашли на само десетак метара од Младића”. Реч је о покушају америчких специјалаца да уђу у подземни командни центар Црна река крај Хан Пијеска, јер се веровало да се ту налази генерал Младић, под изговором да су сателитски снимци показали да „два српска тенка нису у складишту, већ на положају”. Генерал Гверо је пуковнику Батисти рекао „да ако крене за Црну реку, видимо се на небу”, а командант Заштитног пука Главног штаба ВРС пуковник Шаровић добацио „да можда могу и да уђу у Црну реку, али да неће моћи и да изађу”. Онда је Батиста кренуо, али је окупљени народ блокирао америчка возила, један „хамер” је запаљен, други преврнут, руља је почела да скаче по „хамеру” пуковника Батисте чији су пратиоци побегли у шуму. Затим је други део народа поставио штандове са ракијом и пивом, знајући да је то припадницима међународних снага забрањено, па су се ови који су побегли у шуму вратили. Усред тог хепенинга хеликоптером је стигао британски генерал Вили рекавши генералу Гверу „како је све то амерички шоу, али да он ипак мора да погледа позицију српских тенкова који су одмах поред подземне команде, и да је најбоље да он и Гверо сами тамо оду и то провере”. То је прихваћено и после десетак метара вожње кроз шуму Британац је констатовао да је све у реду и да нема никаквих српских тенкова. Вратили су се назад до пуковника Батисте, који је чекао у свом блокираном „хамеру”, и то му саопштили. Батиста се вратио у базу, а генерал Гверо је попут осталих после неког времена стигао у Хаг. Свега тога нема у извештају професора Инграоа.

ВОЈНИЦИ СУ УБИЛИ ПРЕДСЕДНИКА ГВИНЕЈЕ БИСАО Жоакима Вијеиру. Неколико сати раније убијен је начелник Генералштаба војске те земље генерал Батиста Ваије. Преживели официри обећали су „да ће поштовати устав”. Није виц. Синдром поручника Ролингса очигледно још тресе Африку.

СРБИЈА ЈЕ СВОЈУ ВОЈНУ ИНДУСТРИЈУ сјајно представила не великој изложби наоружања и војне опреме „Ајдекс 2009” у Абу Дабију. Неколико хиљада људи посетило је током пет дана сајма штанд компаније „Југоимпорт СДПР” која је, заправо, интегратор наменске индустрије Србије. Један крупни Јорданац, очигледно угледан бизнисмен, сваки дан посебно се љубазно поздрављао са људима са српског штанда. Показивао је и деломично познавање нашег језика. Помислио сам, или је бивши наш студент, или наш зет. Рекоше ми ни једно ни друго, већ да је „Јорданац главом надоле висио са моста”. Знате оно када су војници војске Републике Српске похватали оне из међународних снага, па их привезали за дрвеће, мостове и томе слично. Као живи штит, да НАТО не би бомбардовао српске положаје. Овај Јорданац од тада силно воли Србе и Србију. И хоће да послује са нама. Чак и у Абу Дабију.

Коментари35
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.