Десет милиона динара за спорт на КиМ

У Србији омладина има какве-такве услове за врхунско бављење спортом, а шта је са децом из српске заједнице на Косову и Метохији. Да ли Србија брине о њима?

До краја овог месеца, по речима помоћника министра за спорт и омладину у Влади Србије Војислава Табачког, на рачун Спортског савеза КиМ требало би да стигне прва уплата од предвиђених средстава које је држава за ову годину издвојила. Та средства биће пет пута већа него прошле године, што даје реалну наду да ће спорт на КиМ подићи главу, а људима који брину о спорту у нашој јужној покрајини остаје, пре свега, да уз нова средства пронађу најреалнији „модел живљења” уз сталну едукацију стручног кадра. Министарство омладине и спорта Србије, поучено досадашњим искуством, помно ће пратити где одлази сваки динар. Уосталом, ево шта о свему томе каже Табачки…

Колико новца је ове године издвојено за спорт на КиМ?

Држава Србија је одлучила да ове године за спорт на Косову и Метохији издвоји чак 10 милиона динара. Примера ради, прошле године издвојено је само два милиона динара, а прву суму новца пребацићемо Спортском савезу у Косовској Митровици до краја овог месеца.

Како ће новац бити распоређен?

Да будем искрен, до сада нисмо знали где иду та средства, али ћемо ове године тражити од Спортског савеза КиМ да нам тачно каже где иду паре. Та средства треба равномерно распоредити свим регионима где егзистирају српски клубови и српске спортске институције. На почетку ове године имали смо разговоре на ову тему с државним секретаром Министарства за КиМ Звонимиром Стевићем. Договорили смо се да појачамо сарадњу, да одемо на КиМ и да се на лицу места упознамо с проблемима који прате спорт у нашој јужној покрајини.

Када планирате прву посету?

Кроз неколико дана. Жеља нам је да обиђемо све регионе. Знамо да је тешко успоставити систем, јер је ограничавајући фактор кретање по територији КиМ, али ће држава Србија уложити све напоре да спорт и даље живи у том делу наше земље, јер познато је да је то, нажалост, за сада једини прави вид забаве младима на КиМ.

Како ће се српски клубови са КиМ укључивати у систем такмичења у Србији?

Пре свега, системом квалификација. Знамо да је ситуација тешка, да клубови имају проблем, пре свега са инфраструктуром, да нема ни спортских хала, ни терена и да је сваки вид бављења спортом у овом моменту херојски подухват. Србија неће окренути леђа. До сада смо много пута, кроз разне примере, видели да су велики спортисти који су рођени на КиМ постизали велике резултате и били носиоци многих медаља у Србији, као и на европским и светским првенствима и Олимпијским играма.

Министарство за омладину и спорт планира да изгради 10 монтажних хала широм Србије. Да ли ће нека од њих бити на КиМ?

То је одлична идеја, имајући у виду да у северној Митровици, Грачаници, а да не говоримо у Поморављу, нема пуно спортских хала. У Косовском Поморављу, где су четири велике српске општине, нема ниједне хале. Мислим да на овом проблему треба озбиљно радити, али ћемо се на лицу места уверити коме је заиста најпотребнија спортска хала.

Да ли политика и спорт могу заједно?

Те две ствари не могу једна без друге, али, искрено говорећи, актуелна политика се много петља у спортска питања. То, наравно, није добро јер спорт треба препустити спортистима.

Низ година били сте један од најбољих светских судија у рвању, а пре три године на Светском првенству у Кини, када сте се опраштали од струњаче, добили сте „златну пиштаљку”. Колико Вам је тешко пао одлазак с велике рвачке сцене.

Рвање је мој живот јер сам у том спорту од 1962. године, што као такмичар и репрезентативац, што као врхунски судија. Сада сам се посветио неком другом послу и задацима, али ћу увек бити уз рвање.

Драган Тодоровић