У ЕУ са "рецептима" ММФ-а

Србија би могла да потпише нови споразум са Међународним монетарним фондом о програму реформи, најавио је вицепремијер Божидар Ђелић у Бриселу. Европска унија често у случају земаља које брзо напредују у реформама и "уграђивању" у европске структуре тражи од ММФ-а да израде програм економских реформи, па је у Бриселу, како је рекао, договорено да Србија, уз подршку ЕУ, на пролећном заседању Светске банке и ММФ-а размотри потписивање новог аранжмана.

Мисија ММФ-, са Пол Хилберсом на челу, после недавног "скенирања здравственог стања" српске привреде, већ је понудила "рецепте". Наша влада не мора да их примени за све "бољке", јер након враћеног целог дуга, и то знатно пре доспећа, више није обавезна да слуша савете Фонда.

А да је нови програм, без узимања кредита, потребан Србији, уверавао је и гувернер Народне банке. Саветодавни аранжман би, образлагао је он, помогао убрзање реформи, повећање кредибилитета земље и привлачење страних инвестиција.

И наши креатори економске политике, од којих су многи у садашњој влади, констатовали су да би учинак реформи у Србији био много мањи да није било додатних притисака ММФ-а, Светске банке и ЕУ, подсећа професор Јуриј Бајец. Такав аранжман не ствара финансијске обавезе, али је добар контролни механизам исправности и спровођења одлука. То не значи, истиче он, да треба "буквално у запету" прихватити сваки став, али ваља добро размислити који је генерални правац монетарне, фискалне или друге политике и да ли је супротан оном што се сугерише. Многе од препорука, како додаје, у складу су са захтевима који чекају Србију као будућу чланицу ЕУ.

– Наравно, на нама је колико ћемо такве препоруке моћи и хтети да ускладимо с политичким жељама и тренутком, а што је у Србији последњих година увек било тешко, јер је у сталним изборним процесима – каже Бајец, уз напомену да би влада требало веома озбиљно да сагледа најновије примедбе и сугестије ММФ-а.

Поред похвале за солидан привредни раст и ниску инфлацију, економски резултати нису тако ружичасти, јер се иза њих крију проблеми и неравнотеже који, ако се не предупреде, могу да буду опасни. То се пре свега односи на високи спољнотрговински дефицит који се увећава, као и дефицит текућих плаћања према иностранству.

– Очигледно је да влада не може да послуша све савете. Уверен сам да и министар финансија зна да би било много боље имати суфицит у буџету него макар мали дефицит, али је због свих притисака на јавну потрошњу и с државом која сувише троши, то тешко извести. Не могу се истовремено имати и велика потрошња и инвестиције – наглашава Бајец.

Међу предностима аранжмана су стручна подршка, стални притисак на владу да води "здраву" економску политику и побољша углед земље, наравно уколико ММФ потврди да реформе иду у "правом смеру". Стручњаци наводе три кључна правца деловања таквог аранжмана: обарање инфлације, смањење дефицита платног биланса и убрзање реструктурисања великих система. ММФ је методом "штапа и шаргарепе", додају, принудио владу да испуни све циљеве предвиђене аранжманом, не уважавајући превише тешкоће на том путу.

Важно је и то што већина потенцијалних инвеститора пре одлуке о улагању у неку земљу прво погледа сајт ММФ-а. Уколико тамо пише да је инфлација у Србији висока и да јој је у великој мери "кумовала" држава превисоком јавном потрошњом, ограниченом конкуренцијом и "меким" буџетским ограничењем према великим системима, мало који страни инвеститор ће хтети да улаже. Не треба занемарити ни међународне рејтинг агенције, које су редовни читаоци сајта ММФ-а, а њихов утицај на инвеститоре је велики.

Представници ММФ-а су отишли импресионирани снажним економским растом, али су упозорили да би он могао да успори. Проблеми би зато морали да се решавају у корену: убрзати структурне реформе и приватизацију, повећати извоз и запосленост. Србија треба да има више пара у државној каси и троши мање, односно колико је зарађено, а што подразумева обуздавање плата у јавном сектору.