Ната Месаровић в. д. председника Врховног суда

Судија Ната Месаровић изабрана је јуче за вршиоца дужности председника Врховног суда Србије. Општа седница ВСС, коју чине 64 судије највишег суда, изабрала је судију Месаровић већином гласова. Досадашњој председници суда Види Петровић-Шкеро истекао је четворогодишњи мандат.

Јуче до 13 часова, када је почела седница, није било познато ко су кандидати за вршиоца дужности, али је помињано више имена. Како сазнајемо, досадашња председница Вида Петровић-Шкеро повукла је кандидатуру за вршиоца дужности, а судија Ната Месаровић била је једини кандидат.

Судија Месаровић је председавала судском већу Посебног одељења за организовани криминал Окружног суда у Београду, које је у мају 2007. године изрекло пресуду оптуженима за убиство премијера Зорана Ђинђића. Она је већ шест година судија Врховног суда, одакле је била делегирана у трочлано веће које је водило „суђење века”. Била је члан већа до септембра 2006. године, када је дотадашњи председавајући судија Марко Кљајевић затражио своје разрешење. Судија Месаровић је од тада до маја 2007. године водила процес и изрекла пресуду којом су двојица првооптужених за убиство Ђинђића осуђени на казне од по 40 година затвора.

Пре него што је изабрана за судију Врховног суда Србије, Ната Месаровић је неколико година судила у првом степену кривице Окружног суда у Београду.

Ната Месаровић ће бити вршилац дужност председника Врховног суда све до коначног оснивања врховног касационог суда и апелационих судова, који ће преузети односно поделити садашњу надлежност Врховног суда. Тада ће бити изабрани и председници ових судова у новој судској мрежи.

Врховни суд Србије је јуче после подне проследио медијима саопштење у коме се, између осталог, наводи:

„Судија Вида Петровић-Шкеро одбила је да буде кандидат за вршиоца дужности председника Врховног суда Србије, наводећи да функционисање судства у Србији дужи низ година није системски решено. Она је нагласила да је у њеној одлуци да не жели да буде кандидат за в.д. председника чињеница да, као председник суда, не може да утиче на рад судија као појединаца, да је у току њеног мандата била принуђена да покрене поступак за разрешење двоје судија Врховног суда Србије и да се обратила Надзорном одбору због начина рада још троје судија Врховног суда. Очигледно је да ово није уобичајено поступање председника Врховног суда, који стоји на челу највише судске инстанце, у којој не би требало да буде пропуста у раду судија”.