Спонзори одлазе, спас у навијачима

Прва декада 21. века представљала је златне године за спорт. Спонзори су се надметали за наклоност великих лига и планетарних такмичења, спортисти су зарађивали више него икада у историји... А онда је дошла „мрачна и несрећна” 2008. попут расола после необуздане ноћи.

Док се владе и економски стручњаци довијају како да пронађу излаз из дугорочне рецесије и беспарице, у спорту се догађају парадоксалне ствари.

На једној страни као да нема ни „к” од кризе. Богаташи и даље купују своје тронове оличене у луксузним ложама (зависно од спорта и броја места распон цена је од 25.000 до 750.000 евра годишње), за најскупље карте и даље нема попуста. И не само то: док су акције на берзама вртоглаво падале у прошлој години, цене улазница за најпопуларније спортове и у САД (НФЛ, НБА, МЛБ, НХЛ) и у Европи (фудбал) су расле.

Тек крајем 2008. и почетком 2009. долази до уочљивије промене понашања навијача. Оно што притиска планетарне спортове јесте и мањак у буџетима средње класе. Страх због могућег губитка радних места и у САД и у земљама старе демократије, до максимума је изоштрио поглед на сваки утрошени долар, евро или фунту за тренутке навијачке доколице.

Преведено „на српски”, америчког пореског обвезника (навијача) баш брига за натпис АИГ на грудима фудбалера Манчестер јунајтеда Кристијана Роналда или Вејна Рунија, када тај исти АИГ (једно од најјачих осигуравајућих друштава у свету), код куће у САД отпушта раднике због кризе и својих лоших пословних потеза. А АИГ је са 140.000.000 долара био један од водећих спонзора енглеског клуба.

С друге стране, велики спортски играчи, паралелно с порастом цена улазница, кренули су у штедњу: НФЛ, најпрофитабилнији амерички спортски картел, отпустио је 10 одсто запослених, НБА је смањила број људства за девет одсто, НЦАА (спортско удружење америчких универзитета) увело је рестрикције на путовања, НАСКАР је ограничио обим тестирања аутомобила, ЛПГА (женски голф) је за пет милиона долара срезао наградни фонд...

Светска економска криза јесте се обрушила и на спорт, али за сада су њени удари селективни. Од глобалних догађаја тренутно су најугроженија такмичења везана за посрнулу аутомобилску индустрију, пре свих Формулу 1, НАСКАР и Светски рели шампионат.

Тако се „Хонда” у децембру 2008. повукла из „најбржег циркуса на свету” јер више није могла да поднесе око 250.000.000 евра годишњих издатака. Недавно је екипу и око 600 запослених „спасао” дотадашњи директор Рос Браун, купивши тим. Макс Мозли, председник Светске аутомобилске федерације (ФИА), позвао је све тимове на „апсолутну штедњу”, због тамних облака надолазеће рецесије.

(/slika2)После „Хонде”, из аутомобилског спорта се званично повукао и други јапански произвођач: борба за назив светског рели првака одвијаће се 2009. без „Субаруа”. Ова компанија је за 19 година три пута тријумфовала у дуелима конструктора, изнедривши у том периоду и тројицу светских првака (Мекре, Барнс и Солберг).

Потреса није мимоиђен ни НАСКАР (најпопуларније аутомобилско такмичење у САД), где мање екипе муку муче у потрази за спонзорима.

Међу првима ногу је повукао и „Џенерал моторс”, не тако давно дика и понос америчке аутомобилске индустрије, раскинувши дугогодишњи (10.000.000 долара по сезони) уговор са голфером Тајгером Вудсом, најплаћенијим спортистом свих времена. Произвођача марки „кадилак” и „бјуик” није било ни на овогодишњем Супербоулу, а на претходна четири, на рекламирање је потрошио 46.000.000 долара.

– Спортска индустрија је релативно здрава, у САД су навијачи у 2007. на улазнице, паркинг и сувенире потрошили 32.060.000.000 долара што је раст од 4,8 одсто у односу на 2006. Слични или незнатно већи резултати биће и 2008 – каже Дејвид Брутон, директор истраживања „Стрит енд Смитс спортс бизнис журнала”.

Главни разлог што лиге и клубови нису више уздрмани кризом је у чињеници да су много пре њеног избијања потписани дугогодишњи уговори за ТВ права. Амерички фудбал (НФЛ) предњачи са 3.700.000.000 долара годишње: од телевизије сваки клуб добије 110.000.000 „зелених новчаница”.

У таквим околностима највише шанси не само за преживљавање, већ и за благу стопу раста, имају они спортови с највећом глобалном навијачком базом, пре свих стари, добри фудбал, па и кошарка.

С друге стране, најтежи ударац следи оним сиромашнијим и у фудбалу и у кошарци, а о тзв. глобално неисплативим „малим спортовима” да и не говоримо.

Ратко Павловић

-----------------------------------------------------------

Упозорење Жака Рога

Дани изобиља су прошли и за Међународни олимпијски комитет (МОК). Далеко од тога да су се темељи уздрмали, али сигнал јесте упозоравајући: после „Кодака” и „Ленова”, спонзорску породицу напустио је и „Џонсон и Џонсон”. Ипак, Жаку Рогу, председнику МОК, остало је 900.000.000 долара годишње од преосталих парајлија.

– Ако се финансијска криза продужи више него што смо очекивали, спорт ће бити угрожен на локалном нивоу, пре свега мали клубови и федерације који ће тешко проналазити спонзоре. Већ смо уочили да неке владе новчаним инјекцијама спасавају своје банке и не издвајају новац за спорт – рекао је Рог.

-----------------------------------------------------------

АТП враћа паре турнирима

После 11 година сарадње „Мерцедес–Бенц” је напустио АТП објавивши да ће се „више посветити голфу, фудбалу и прескакању коњичких препрека”.

То је један од разлога што је АТП одлучио да тениским турнирима (у 2009. 63 у 31 држави) помогне и врати нешто више од 3.000.000 долара уплаћених на име разних такси. Руководство АТП је уједно саопштило да ће наградни фондови на турнирима остати непромењени. Иначе, ВТА (женски „караван”) је у протеклих пет година за 500 одсто увећао приходе од спонзора.

И Енди Мареј, четврти тенисер света, одлучио је да припомогне решавању глобалне економске кризе. У знак подршке финансијским тешкоћама озбиљно уздрманој „Краљевској банци Шкотске” (РБС), Мареј ће се одрећи великог дела свог прихода. РБС је Мареја новчано помагала од његове 13. године и он им то очигледно није заборавио.

-----------------------------------------------------------

„Селери кеп” можда и у фудбалу

Недавно је Мишел Платини, председник Уефе, саопштио свој план да се и у фудбалу, по узору на америчке професионалне спортове, уведе „селери кеп”, тј. ограничење суме новца дозвољене за куповину играча и њихове плате.

Намера је спречавање најбогатијих власника да покупују све најбоље на тржишту и тако стварањем супер-тима такмичења учине досадним. Идеја јесте добра, али у Европи ће се, за разлику од САД, тешко реализовати због друкчије власничке структуре клубова.

-----------------------------------------------------------

Лондон гради мање „село”

Економска криза је највише уздрмала банкарски сектор, као и тржиште некретнина. Идеја Организационог комитета Олимпијских игара 2012. у Лондону је била да по завршетку највеће спортске смотре прода грађанству цело „село”, намењено смештају спортиста.

Лоше стање на тржишту узроковало је и смањење комфора за спортисте: уместо планираних 4.200 изградиће се 3.000 станова.

-----------------------------------------------------------

Криза угрожава и Азијске игре

Како пишу водећи листови у Кини, земљи с 415.000 милионера и више од 100 милијардера, због глобалне економске кризе неколико потенцијалних спонзора окренуло је леђа Азијским играма које ће се одржати у кинеском граду Гуангџуу (12-27. новембар 2010).

„Нико није имун на финансијску кризу, па се она осећа и у организацији Азијских игара”, изјавио је Џанг Гуангнинг, градоначелник Гуангџуа.

Како пише највећи кинески лист на енглеском „Чајна дејли”, четири компаније с југа Кине, где се налази и Гуангџу, одбиле су да спонзоришу Азијске игре. Према речима директора маркетинга овог догађаја, Фанга Даера, те фирме су се одједном повукле из преговора, пошто им је продаја знатно опала.

Азијске игре, највећи „вишеспортски” догађај после Олимпијских игара, окупиће спортисте из 45 земаља и 14.000 такмичара који ће се надметати у 42 спорта. За сада је обезбеђено две милијарде јуана (232 милиона евра), што је две трећине од планираног. Овај новац је обезбеђен од 23 компаније, а организатори се надају да ће ускоро склопити уговоре са још 17.

А. М.

-----------------------------------------------------------

Кинези виде спас у коцки

Легализација коцке могла би да помогне Кини да лакше изађе накрај с економском кризом, сматрају спортски функционери ове земље. Коцкање је забрањено од 1949. године, а изузетак су биле две државне лутрије, од којих је једну покренуло Министарство спорта, ради изградње спортских објеката.

Један од спортских званичника Јанг Јингџи каже да је „неопходна легализација коцке, да је садашња лутрија досадна, да треба копирати интернационална искуства, пре свега из САД и Велике Британије, па тако и клађење на коњским тркама”.

Заменик министра спорта Ванг Џун сматра да би „спортска лутрија донела много нових радних места”.