Постисторијско друштво архитеката

Почетком школске године на огласној табли у аули београдског Архитектонског факултета дугуљасти плакат обавештавао је заинтересоване да лишће опада и да је време да се последњег викенда у октобру пође у Загреб на седме Дане Ориса. Уз цену пута од 60 евра, наведена су и имена предавача: Борис Подрека, Такахару и Јуи Тезука, Мароје Мрдуљаш, Ведран Мимица, Жанг Леи, Дитмар Штајнер, Јан Сондергард... Сви су звезде, а за неке ће се тек чути.

Архитекти и студенти београдског архитектонског факултета као и они из Скопља, Сарајева, Љубљане, Осијека, Сплита, Дубровника, Марибора, Ријеке... пошли су у Загреб да чују како се архитектура односи према друштвеној стварности, према просторима у којима живимо и радимо, каква су искуства архитеката који већ деценијама граде и како се у овом свету глобалних промена и локалних захтева сналазе припадници млађе генерације, како промене тумачи ексцентрични Скандинавац, а како млади Кинез школован на Западу. У концертној дворани Лисински окупило их се преко 2000.

Вера у архитектуру

Уз звуке шпице филма о Џемсу Бонду на подијум је изашао Ведран Мимица: "Ја сам Мимица. Ведран Мимица... Добро јутро Скопље, добро јутро Београд, добро јутро Сплит, добро јутро Карловац, добро јутро Дубровник, добро јутро свима из свих градова, добро јутро Осијек, Сарајево, Љубљана... Импресиониран сам орисовском вером у архитектуру. Али та вера мале групе ентузијаста била би немогућа без публике, без вас који улажете напор у својим срединама за развој архитектуре, фундаменталне дисциплине за развој друштва у овом постмодерном постисторијском и глобализацијском времену." Аплауз је био громогласан, атмосфера узаврела.

И прекаљени Борис Подрека морао је да призна да пред тако бројном публиком никад није говорио, али да је у младим данима играо фудбал. Његова презентација пројекта на загребачком Цветном тргу која је, неколико месеци раније, узбуркала тамошње грађанске и културне кругове показала је да се и највећи тешко сналазе у прљавштини балканских транзиција. Наравоученије: мора се бити спретан у преговорима, никад наручиоцу не говорити потпуну истину – беле лажи су за његово добро. Не одустајати од едукације инвеститора, натерати га да буде социјално одговоран, или – уз луксузне станове у строгом центру града мора изградити и нешто за опште добро. Непрестано неговати и усавршавати дипломатске способности. Представио је и београдски пројекат Музеја науке и технике.

После њега на сцену је изашао млади јапански пар Такахару и Јуи Тезука. Они су духовито, једноставно и интелигентно, представили кућу за породицу која највећи део дана проводи на крову и користи га за разноврсне дневне активности, у потпуности поштујући индивидуалитет сваког члана. Власници куће скромних су материјалних могућности, употребљени су јефтини материјали, а резултат је запрепашћујући. Кућа је постала светски хит. Такахару Тезука школовао се у Америци и једно време је радио у лондонском бироу архитекте Ричарда Роџерса. У Јапану је са супругом Јуи отворио биро Тезука архитекти

На студентском форуму њихов наступ оцењен је као један од најзанимљивијих. Наступ им је био непосредан, са истанчаним осећајем за социјални, природни и друштвени контекст. За Тезуке је важно да се људи у њиховим кућама добро осећају, да у простору уживају и да се радују. Кружни дечији вртић Фуџи са унутрашњим двориштем и дрвећем по којем се може верати, са кровом који је ингениозна комбинација позорнице, осматрачнице и игралишта, на којем се дете, макар симболички ставља у равноправан, ако не и повлашћен положај у односу на одраслог, суптилна је градитељска минијатура на тему образовања.

Дански архитекта Јан Сондергард, онај који је пројектовао чувену управну зграду Банг и Олуфсен, подсетио је на прагматичност свог народа и инсистирање на детаљима, говорио је о перфекцији, усклађености, функционалности и праву човека да ужива у погледу на природу.

Марио Мрдуљаш одржао је детаљно предавање о савременој хрватској архитектури ослањајући се на тек објављену капиталну Орисову монографију "Сувремена хрватска архитектура – тестирање стварности" у којој се проблемски и критички сагледава тамошња продукција од 1990. до данас. Мароје је, уз Ведрана Мимицу и Андрију Русана, један од аутора. Ведран Мимица, холандско-хрватски архитекта, продекан престижног Берлахе института, светског расадника мреже друштвено и професионално одговорних и талентованих архитеката, пријатељ и генерацијски исписник Рема Колхаса али и нашег прерано преминулог Милоша Бобића, био је инспиративан, духовит и компетентан водитељ.

Свет супротности

Његово предавање о Кини и њеној архитектури из угла странца који је боравио у тој фасцинантној земљи пет пута за последњих десет година било је откривајуће путовање у свет невероватних супротности, огромних разлика, узбудљиве друштвене, економске и политичке филозофије. Када се, 2008, свет буде окупио на Олимпијским играма у Пекингу, Кина ће добити и званичну потврду своје економске и културне моћи. Млади кинески архитекта Жанг Леи с поносом је приказао своје мале породичне куће констатујући да се у тој огромној земљи релативно лако добија наруџбина за огроман пословни торањ или гигантски тржни центар, а да је пројектовање за познатог корисника велика привилегија.

Француски архитекта Франсоа Рош је жижековски разбио слику глобалне градитељске индустрије подупрте архитектама звездама и високим технологијама богатог света, представљајући истраживачке пројекте кућа које се саме граде, развијају и нестају. Поздрављен је громогласним аплаузом многобројних, или само младих, који још нису одустали од провокативног и спекулативног промишљања архитектуре.

Одлична организација, неформални сусрети, пријатељска атмосфера, осећај заједништва, оптимизма и наде, обновио је код многих веру да ентузијазам и упорност имају смисла, да ратови, сиромаштво и транзиција нису баш све уништили... Све то су понели из Загреба предавачи и слушаоци, они који су се магловите недељне вечери 28. октобра разилазили на платоу испред концертне дворане "Лисински", враћајући се аутобусима, возовима, колима и авионима у своје бирое и учионице.