Суочавање са реалношћу

Од нашег специјалног извештача
Интересовање за азијску уметност и културу у Аустрији се све више захуктава, те се чини да су Аустријанци почели да схватају да поред сушија, пролећних ролница и јефтиних дневних менија по многобројним азијатским ресторанима највећи континент наше планете има и добар асортиман хране за душу. После недавно завршеног "гостовања" кинеских Теракота војника у бечком Кинстлерхаусу, ретроспективе савремене корејске уметности у Кунстахале и сјајног осврта на утицај јапанске културе на развој импресионизма и сецесије који је месецима привлачио публику у доњоаустријски градић Кремс, у МУМОК-у су средином новембра отворена врата кинеског субјективног реализма, док је истовремено у суседној институцији – Центру за архитектуру музејског кварта – под лупу стављен развој савремене кинеске архитектуре. У највероватније највећој здруженој изложби о Кини коју је Аустрија икада доживела, клишеи који су се деценијама таложили о нацији познатој искључиво из своје гастарбајтерске перспективе разбијају се веселом самоиронијом која себе објашњава боље од било ког часа из историје.

Кооперација између Музеја националне визуелне уметности из Пекинга (НАМОК-а) и бечког МУМОК-а, настала још пре три године, започела је излагањем дела аустријских уметника у Кини као почетак дијалога између две радикално различите културе. Кинески одговор је добио на својој експресивној дужини, складно понуди која је не само обимна већ и вишеслојна, тако да су садашњој изложби – "Суочавање са реалношћу" – претходили "уводни говори" о хетерогености кинеског уметничког наслеђа диљем Аустрије. У приватној галерији Езл из Клостернојбурга ове године се изложбом "Кина сада" представила млађа генерација експерименталних уметника, Грац је у своме Кинстлерхаусу у оквиру ретроспективе "Кина вас поздравља" показао инсталације, филмске и дискурзивне аспекте најмногобројније нације на свету, а салцбуршка галерија Ули Сигл је понудила анализу комплексности савремене кинеске уметности кроз разноврсне интерпретације њене реалности.

Изложба "Суочавање са реалношћу" посвећена је сликарима, вајарима, фотографима и филмским ауторима који су изашли из рамова маоистичке уметности контролисане државном цензуром, рођеним из пепела великих политичких промена, првих последица глобализације, озападњавања али и крвавих догађаја на тргу Тјенанмен.

Цинизмом против садашњице

Централни део изложбе у МУМОК-у чине радови уметника окупљених око покрета "циничног реализма" и "политпопа". Сукоб између колектива и појединца, односно откривање идентитета изван наметнутог заједништва, главне су теме ових аутора. Комунистичко наслеђе "колективне среће" једна је од омиљених мета Јуе Минјуна чија нацерена скулптура младог мушкарца у чучећем ставу поздравља посетиоца на улазу у изложбени простор МУМОК-а. Осмеси од увета до увета, координисани покрети младића у сценама које подсећају на Титове слетове, пуни су енергичности којој само фали једно акустично "у нове победе, ура!".

Амбициозан задатак анализе немоћи индивидуе у друштву антагонизама – паралелног постојања наслеђа из најтврдокорнијег комунистичког доба и новог утицаја који долази са Запада, али и остатака будистичке традиције – такође пада и на плећа Занг Ксјаоганга који базира своје радове на старим фотографијама из породичног албума које ставља у различите друштвене контексте.

Скулптуре Чена Венлинга "карикирају нови комерцијални хедонизам кроз замену вредности традиционалних иконографских мотива и техника" (Рајнер Фукс). Свиња, која је кинески симбол среће, код Венлинга постаје метафора за људско понашање према непосредној животној средини и културном наслеђу, док људи попримају особине анималности у својој гротескној жеђи за крвљу. Иако Венлингове композиције на први поглед одишу хумором, нове џиновске скулптуре свиња на циничан начин показују у којој мери се, под утицајем глобализоване динамике модерног живота, круни кинески симболизам.

Урбане приче

"Од свих кинеских градова, Шангај је од 1990-их свакако најпроминентнији центар капитализма под комунистичким патронатом", гласи уводно слово текста о реализму, субјективизму и урбанизму из каталога изложбе. Тај мишмаш неспојивих идеологија и утицаја у граду који је у последњој деценији доживео невероватну економску експанзију инспирација је Лију Јианхуа, Ксијанг Јинга, Сонг Таа, Ксу Зена и уметнице Јанг Зензонг. Аниматор Занг Маохонг је своју полазну тачку пронашао у масовној култури и медијима у Шангају. Мешавином кинеске традиције илустрација цвећа и птица и личног доживљавања политичког и економског развоја у Кини створио је серију цртаних филмова експлицитног језика – субјективну рефлексију свакодневице у великом граду.

Урбана реалност је такође инспирација пекиншких аутора Мијао Ксијаохуна, Сонг Донга и уметничког покрета THEY (TAMEN). Иако различитих приступа – документарног, наиве, компјутерске анимације и инсталација – поменуте уметнике повезује оданост осетљивој теми глобализације великих урбаних средина. Загађење, кинески проблем број један и директна последица све еуфоричније индустријализације у земљи у којој је радна снага плаћена испод сваке критике, инспирише рад Шангајца Лију Јианхуа. Његова најпознатија инсталација "Јиву истрага", такође приказана у МУМОК-у, показује море производа од пластике који се преливају из великог транспортног контејнера.