Јубиларна година Љубице Марић

Током 2009. године биће обележена стогодишњица од рођења наше прве композиторке Љубице Марић (1909-2003), а за програм прославе јубиларне године планиране су концертне активности, снимање и издавање композиторкиних Сабраних дела, изложба и симпозијум.

На дан рођења Љубице Марић, 18. марта, на првом концерту камерне музике у Сали Београдске филхармоније биће изведена композиторкина дела из периода 1929-1976. Програм се наставља у октобру када ће у, организацији Југоконцерта, на Бемусу бити изведена њена симфонијска музика (Песме простора, Византијски концерт), а потом, у новембру следе симпозијум о стваралаштву Љубице Марић у САНУ, други концерт камерне музике из периода 1983-1996, објављивање комплета од четири компакт-диска са њеним композицијама у издању ПГП-РТС, отварање изложбе у галерији САНУ, и концерт музике Љубице Марић и њених холандских пријатеља Бертуса фан Лира, Гијома, Ландреа и Маријуса Флотхауса. На концертима током 2009. биће изведена сва дела Љубице Марић, њих тридесетак, а две композиције, пронађене у заоставштини, биће премијерно изведене у Београду. Планирана је и промоција композиторкиних књижевних радова, као и откривање спомен-плоче Љубици Марић на згради у Улици Џорџа Вашингтона 36.

Подсетимо да је Љубица Марић прва понела диплому композиције стечену школовањем у Србији 1929. године. На Државном универзитету у Прагу Јозеф Сук је прима на последипломске студије а за то време она постиже велике успехе на фестивалима у Амстердаму, Стразбуру и Прагу. Најзначајнији камерни ансамбли и оркестри, којима је често сама дириговала, свирали су њену музику, а Алојз Хаба понудио јој је место асистента на Одељењу за четвртстепену музику Државног конзерваторијума у Прагу.

Други светски рат омео је наставак композиторкине каријере па је Љубица Марић највећи део свог живота провела у Београду, живећи повучено и компонујући изванредна дела. У својој музици остварила је синтезу средњовековне музике и авангардних искустава музике 20. века. Њене најпознатије композиције су кантата Песме простора (којом је представљала југословенску музику на Светској изложби у Бриселу 1957), Пасакаља за симфонијски оркестар, Музика октоиха, Византијски концерт, камерна кантата Праг сна, и Ostinato super thema octoiha. Бавила се и ликовном уметношћу, писала је филозофску поезију, била професор Музичке академије у Београду и редовни члан САНУ.

Пред крај живота, музика Љубице Марић поново је прихваћена у великим европским музичким центрима Холандије, Немачке и Велике Британије. У Амстердаму се одржао читав низ концерата њене музике, издавачка кућа „Furore Verlag” из Касела објавила је партитуре свих њених музичких дела, а дискографска кућа „Chandos” издала компакт-диск са њеним најрепрезентативнијим композицијама. Век од рођења наше композиторке на свој календар значајних годишњица уврстио је и Унеско.

М. С.

-------------------------------------------------

Одбор за прославу

Министарство културе Србије прошле године је именовало Одбор за обележавање прославе стогодишњице рођења Љубице Марић. Одбор ради у саставу: Дејан Деспић (председник), Ивана Стефановић, Димитрије Стефановић, Даница Петровић, Борислав Чичовачки, Бојан Суђић, Иван Тасовац, Ивана Авжнер, Биљана Здравковић, Милан Михајловић, Зоран Хамовић и Надица Момиров.