Jubilarna godina Ljubice Marić

Tokom 2009. godine biće obeležena stogodišnjica od rođenja naše prve kompozitorke Ljubice Marić (1909-2003), a za program proslave jubilarne godine planirane su koncertne aktivnosti, snimanje i izdavanje kompozitorkinih Sabranih dela, izložba i simpozijum.

Na dan rođenja Ljubice Marić, 18. marta, na prvom koncertu kamerne muzike u Sali Beogradske filharmonije biće izvedena kompozitorkina dela iz perioda 1929-1976. Program se nastavlja u oktobru kada će u, organizaciji Jugokoncerta, na Bemusu biti izvedena njena simfonijska muzika (Pesme prostora, Vizantijski koncert), a potom, u novembru slede simpozijum o stvaralaštvu Ljubice Marić u SANU, drugi koncert kamerne muzike iz perioda 1983-1996, objavljivanje kompleta od četiri kompakt-diska sa njenim kompozicijama u izdanju PGP-RTS, otvaranje izložbe u galeriji SANU, i koncert muzike Ljubice Marić i njenih holandskih prijatelja Bertusa fan Lira, Gijoma, Landrea i Marijusa Flothausa. Na koncertima tokom 2009. biće izvedena sva dela Ljubice Marić, njih tridesetak, a dve kompozicije, pronađene u zaostavštini, biće premijerno izvedene u Beogradu. Planirana je i promocija kompozitorkinih književnih radova, kao i otkrivanje spomen-ploče Ljubici Marić na zgradi u Ulici Džordža Vašingtona 36.

Podsetimo da je Ljubica Marić prva ponela diplomu kompozicije stečenu školovanjem u Srbiji 1929. godine. Na Državnom univerzitetu u Pragu Jozef Suk je prima na poslediplomske studije a za to vreme ona postiže velike uspehe na festivalima u Amsterdamu, Strazburu i Pragu. Najznačajniji kamerni ansambli i orkestri, kojima je često sama dirigovala, svirali su njenu muziku, a Alojz Haba ponudio joj je mesto asistenta na Odeljenju za četvrtstepenu muziku Državnog konzervatorijuma u Pragu.

Drugi svetski rat omeo je nastavak kompozitorkine karijere pa je Ljubica Marić najveći deo svog života provela u Beogradu, živeći povučeno i komponujući izvanredna dela. U svojoj muzici ostvarila je sintezu srednjovekovne muzike i avangardnih iskustava muzike 20. veka. Njene najpoznatije kompozicije su kantata Pesme prostora (kojom je predstavljala jugoslovensku muziku na Svetskoj izložbi u Briselu 1957), Pasakalja za simfonijski orkestar, Muzika oktoiha, Vizantijski koncert, kamerna kantata Prag sna, i Ostinato super thema octoiha. Bavila se i likovnom umetnošću, pisala je filozofsku poeziju, bila profesor Muzičke akademije u Beogradu i redovni član SANU.

Pred kraj života, muzika Ljubice Marić ponovo je prihvaćena u velikim evropskim muzičkim centrima Holandije, Nemačke i Velike Britanije. U Amsterdamu se održao čitav niz koncerata njene muzike, izdavačka kuća „Furore Verlag” iz Kasela objavila je partiture svih njenih muzičkih dela, a diskografska kuća „Chandos” izdala kompakt-disk sa njenim najreprezentativnijim kompozicijama. Vek od rođenja naše kompozitorke na svoj kalendar značajnih godišnjica uvrstio je i Unesko.

M. S.

-------------------------------------------------

Odbor za proslavu

Ministarstvo kulture Srbije prošle godine je imenovalo Odbor za obeležavanje proslave stogodišnjice rođenja Ljubice Marić. Odbor radi u sastavu: Dejan Despić (predsednik), Ivana Stefanović, Dimitrije Stefanović, Danica Petrović, Borislav Čičovački, Bojan Suđić, Ivan Tasovac, Ivana Avžner, Biljana Zdravković, Milan Mihajlović, Zoran Hamović i Nadica Momirov.