Учити од Ватикана

Феномен употребе оружја нешто је око чега се често споре дипломате, филозофи, социолози и, наравно, генерали. Јер, обичним ножем можете да одрежете кришку хлеба за себе или пријатеља, али можете и некога да убодете. Ко је ту крив, нож или ви? Да забранимо употребу ножа?

Можда је пример исувише поједностављен, али сигурно није далеко од истине када говоримо о проблему употребе касетне муниције. Министарство спољних послова Србије подржава потписивање Конвенције о забрани касетне муниције, којој је до сада приступило 95 држава света. Министарство одбране Србије има нешто другачији став, али ће о том проблему очито морати још да дискутују и на Савету за националну безбедност Србије који ће на основу свеукупних процена и донети коначну одлуку. Несумњиво је да се Министарство спољних послова у свом ставу руководило пре свега политичко-дипломатским разлозима, док је мишљење Министарства одбране опет последица аргумента струке.

Употреба касетне муниције у војне сврхе није забрањена Женевским конвенцијама, употреба касетне муниције забрањена је само приликом гађања цивилних циљева. Шта је у рату за неког војни, а шта цивилни циљ, нажалост зависи од државе до државе. Женевске конвенције у том погледу су врло јасне, али ратови крајем 20. и почетком 21. века показују да је тумачење тих конвенција врло флексибилно. Грађани Србије осетили су то на својој кожи. Управо због тога, тема касетне муниције и њене забране осетљива је за Србију. Да ли би наше приступање Конвенцији о забрани касетне муниције ојачало нашу улогу у међународној заједници? Вероватно би се сви обрадовали, а неки и дубоко потресли. Јер, конвенцију су до сада ратификовали само Ватикан, Ирска, Норвешка и Сијера Леоне. То откриће силно ме је развеселило , јер, заправо, нисам знао да и Ватикан има касетну муницију, борбене авионе и артиљерију са бојевим главама напуњеним касетним бомбицама. Па му је стога јако тешко да се тога и одрекне. За Сијера Леоне, свака им част. Ојачали су своју улогу у међународној заједници.

Стратешки војни документи Србије кажу да војска ове земље има задатак одвраћања. Нико не каже чиме то оружане снаге Србије могу и морају да обаве тај задатак. Са 25.000 војника, 230 тенкова, двадесетак „орлова”, „супергалебова” и пет „мигова-29” та се улога тешко може играти. Касетна муниција, без обзира на то колико је сада застарела, јесте нешто што тренутно представља врхунац војне технологије у арсеналу убојних средстава борбене авијације и артиљерије. Модернија средства ова држава сада нема.

 Чиме то српска авијација може да „запречи” простор и успори покрет противничке пешадије када се она нађе изван оклопа? Касетном муницијом. Иста је ствар са артиљеријом која треба да „покрије” простор, и која је у недостатку јаке авијације основни носилац ватрене моћи копнене Војске Србије.

То је струка, можете да је уважавате или не. Из ових, или оних разлога. Папска гарда на време је то и схватила. Имају само копља.