Титанов свет мора и језера

Сада имате доказе да на највећем Сатурновом сателиту (од 60 колико их, иако није сасвим поуздано, има) Титану постоје мора и језера угљоводоника око Северног пола. Склопљена је велика слика настала на основу снимака свемирске летелице "Касини" која је далеко небеско тело седам пута облетела у минулих годину и по дана. Радар је открио и језера на Јужном полу.

"Касини" је до сада мапирао око 60 одсто северног поларног подручја (северније од 60 степени ширине), а око 14 посто површине покривено је језерима текућег метана и етана.

"Ово је наше издање израде карата Аљаске, северних крајева Канаде, Гренланда, Скандинавије и севера Русије", каже Розали Лопес из Лабораторије за млазну погон под окриљем НАСА у Пасадени (САД), задужена за праћење дотичног свемирског радара. "Као да први пут видите иста подручја на Земљи."

Језера и мора су уобичајена за Титанове велике северне ширине на којима сада влада зима. Научници кажу да тамо падају метанске и етанске кише које испуњавају језера и мора, а да иста течност, такође, издубљује корита река и канале видљиве на површини Месеца.

Летелица се већ преселила изнад непознатих предела: Титановог јужног пола. Почетком октобра обавила је први прелет с главним циљем да открије језера и на југу.

"Желели смо да проверимо има ли и тамо језера, и заиста их има: три мала широко су се осмехнула летелици", наставља Розали Лопес. "Титан је, заиста, свет језера и мора. Биће занимљиво видети разлику између Северног и Јужног пола."

На јужном полу Сатурновог природног пратиоца у току је лето. Годишња доба трају готово 7,5 година, четвртину Сатурнове која износи 29,5 година. Праћење промена у току годишњих доба помоћи ће истраживачима да разумеју појаве које се тамо догађају.

Розали Лопес и сарадници верују да су удубљења с језерима на Титану могла да се образују деловањем вулкана или својеврсном крашком ерозијом. Крашка језера су уобичајена на нашој планети, а има их на хиљаде.

"Изгледа да су језера која посматрамо на Титану различито испуњена, што указује да су укључена у сложена хидролошка збивања налик земаљском кружењу воде. Због тога је овај месец јединствен у Сунчевом систему", објашњава Алекс Хејз који у Калифорнијском институту за технологију проучава "Касинијеве" радарске податке.

"Језера која смо до сада осмотрили крећу се од најмање уочљивих, око квадратни километар површине, до највећих с више од 100.000 квадратних километара", додаје Алекс Хејз. "Од око 400 до сада снимљених, 70 одсто површине представљају, у ствари, мора већа од 26.000 квадратних километара."

За астрономе је то изврсна прилика да завире у космичку "временску машину", јер Титан данас увелико подсећа на првобитну Земљу. У условима вечите зиме, какви владају због температуре испод 180 Целзијусових степени, дубоко су замрзнути хемијски састојци од којих је пре четири милијарде година зачет живот на нашој планети. Као што је познато, биолошкој еволуцији претходила је хемијска.

То је једини месец у осмочланој планетној (и још три патуљасте) Сунчевој породици са знатном атмосфером и једино тело, поред Земље, с гасним омотачем у којем преовлађује азот. Копрена која га обавија, чак, десет пута је дебља од Земљине, а ствара за 60 одсто већи притисак на површини.

Летелица "Војаџер", која је заувек напустила Сунчев систем, 1980. је пролетела покрај Титана, истина не толико близу да би послала богзна какве снимке. Већ тада се наслутило да је гасни омотач, углавном, од азота, зачињеног метаном и другим сложеним угљоводоницима. Дакле, то су молекули од којих је, уз електрично пражњење, започео живот.

Прво искрцавање на Титан окончано је пре готово три године (почетком 2005). Два сата боравка летелице у облику зделе (2,7 метара широке и 320 килограма тешке), назване "Хајгенс", најнеобичнија су, вероватно, у досадашњој повести свемирских истраживања. Иако је направљена да издржи у суровим условима, већ после 120 минута престало је напајање из батерија. Аки је послала извесне податке који су олакшали да се дочара тај далеки и ледени свет.