„Спорно лице” у трговини оружјем

Слободан Тешић, трговац оружјем и посредник у послу због кога је БИА забранила извоз оружја из крагујевачке фабрике „Застава оружје” у Либију, налази се на црној листи УН због кршења ембарга на извоз оружја у Либерију 2002. године. Та афера, о којој је једна западна телевизија снимила документарни филм који је емитован и на кабловским телевизијама у Србији, тадашњу државну заједницу Србију и Црну Гору довела је у врло непријатну ситуацију која је могла скупо да кошта домаћу наменску индустрију.

Упркос великој медијској пажњи, Тешић је за јавност и даље човек без лица: не даје изјаве, његову фотографију или снимак нико није објавио. Као што се и очекује од људи из те бранше, вешт је, познаваоци тих послова тврде да контролише више фирми и да за њега раде поједини бивши официри.

– Црне листе УН немају везе са полицијском линијом рада – лица са тих спискова се не хапсе, већ се листе прослеђују дипломатским каналима. Најбоље поређење је са листама САД и ЕУ на којима су биле особе које су биле блиске врху режима Слободана Милошевића. Особе са таквих листа сматрају се непожељним, па им се ускраћује издавање виза, односно улазак у земљу – незванично објашњавају у МУП-у Србије.

Фирма „Темекс”, коју је у време либеријске афере водио Тешић, не помиње се у актуелном послу са Либијом већ корпорација „Мелвале”, из које су јуче саопштили да „спорно лице” није њихов власник и директор – већ директор комерцијалне службе, као и да је пред судом ослобођен сумње у умешаност у кршење ембарга УН па тако не постоје домаће или међународне потернице за њим.

Надлежни у корпорацији „Мелвале”, која је регистрована на адреси у београдској улици Тадеуша Кошћушка, тврде да се не баве кријумчарењем оружја и да имају све неопходне лиценце за рад у земљи и иностранству. Што се туче посла са Либијом вредним „више десетина милиона долара” о којем се говори, наводе да имају потписане уговоре са фабрикама „Застава оружје” из Крагујевца и „Слобода” из Чачка, као и „надлежним органима ин-купца”. Ова приватна фирма постоји од 2006. године и већ је реализовала извесне послове, па је тако прошле године на тендеру Министарства одбране добила посао увоза војне опреме.

„Том приликом је Министарство одбране уплатило аванс у стопроцентном износу, а сада Министарство економије не дозвољава реализацију тог посла и тиме наноси директну штету борбеној готовости Војске Србије, Министарству одбране и држави у целини”, наводи се у саопштењу корпорације „Мелвале”.

Саговорник „Политике” упућен у ову безбедносно осетљиву тематику тврди супротно: постоји ризик од велике штете по државу ако оружје чију је продају договорила ова фирма „склизне” у подручја која су под ембаргом, што би по Србију, после либеријске епизоде са истим актером, могло имати тешке последице.

– Фабрике „Застава оружје” и „Слобода” можда би могле имати краткорочну корист, али шта би се десило са наменском индустријом ако би нам међународна заједница поново забранила извоз наоружања? Тешић је познат и странцима, његова репутација је једини разлог због кога није дато позитивно мишљење за спровођење тог посла – објашњава наш саговорник.

М. Галовић

--------------------------------------------------------------------------

Стандарди у трговини оружјем који обавезују Србију

Развојни програм Уједињених нација (УНДП) и Пакт за стабилност југоисточне Европе поверили су 2002. године Центру за контролу лаког наоружања у југоисточној и источној Европи мандат да пружа оперативну и техничку помоћ и информације на пољу спречавања наглог повећања броја комада лаког и малокалибарског оружја (SALW) и илегалне трговине њиме. Како пише на сајту парламентарног форума о SALW за западни Балкан, Србија је донела нове законе о промету оружја који су углавном у складу са ЕУ стандардима. Као наследник државне заједнице Србија и Црна Гора, прихватила је следеће међународне инструменте: правила понашања ЕУ по питању извоза оружја, ОЕБС-ов документ о SALW, ОЕБС-ов документ о залихама конвенционалне муниције, ОЕБС-ову одлуку о ручним ракетним системима за противваздухопловну одбрану, ОЕБС-ову одлуку о уверењу крајњег корисника, одлуку ОЕБС-а о трговини, план регионалне имплементације по питању SALW Пакта за стабилност, Акциони програм о SALW Уједињених нација и Протокол о ватреном оружју УН.

Т. Б.