„Sporno lice” u trgovini oružjem

Slobodan Tešić, trgovac oružjem i posrednik u poslu zbog koga je BIA zabranila izvoz oružja iz kragujevačke fabrike „Zastava oružje” u Libiju, nalazi se na crnoj listi UN zbog kršenja embarga na izvoz oružja u Liberiju 2002. godine. Ta afera, o kojoj je jedna zapadna televizija snimila dokumentarni film koji je emitovan i na kablovskim televizijama u Srbiji, tadašnju državnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru dovela je u vrlo neprijatnu situaciju koja je mogla skupo da košta domaću namensku industriju.

Uprkos velikoj medijskoj pažnji, Tešić je za javnost i dalje čovek bez lica: ne daje izjave, njegovu fotografiju ili snimak niko nije objavio. Kao što se i očekuje od ljudi iz te branše, vešt je, poznavaoci tih poslova tvrde da kontroliše više firmi i da za njega rade pojedini bivši oficiri.

– Crne liste UN nemaju veze sa policijskom linijom rada – lica sa tih spiskova se ne hapse, već se liste prosleđuju diplomatskim kanalima. Najbolje poređenje je sa listama SAD i EU na kojima su bile osobe koje su bile bliske vrhu režima Slobodana Miloševića. Osobe sa takvih lista smatraju se nepoželjnim, pa im se uskraćuje izdavanje viza, odnosno ulazak u zemlju – nezvanično objašnjavaju u MUP-u Srbije.

Firma „Temeks”, koju je u vreme liberijske afere vodio Tešić, ne pominje se u aktuelnom poslu sa Libijom već korporacija „Melvale”, iz koje su juče saopštili da „sporno lice” nije njihov vlasnik i direktor – već direktor komercijalne službe, kao i da je pred sudom oslobođen sumnje u umešanost u kršenje embarga UN pa tako ne postoje domaće ili međunarodne poternice za njim.

Nadležni u korporaciji „Melvale”, koja je registrovana na adresi u beogradskoj ulici Tadeuša Košćuška, tvrde da se ne bave krijumčarenjem oružja i da imaju sve neophodne licence za rad u zemlji i inostranstvu. Što se tuče posla sa Libijom vrednim „više desetina miliona dolara” o kojem se govori, navode da imaju potpisane ugovore sa fabrikama „Zastava oružje” iz Kragujevca i „Sloboda” iz Čačka, kao i „nadležnim organima in-kupca”. Ova privatna firma postoji od 2006. godine i već je realizovala izvesne poslove, pa je tako prošle godine na tenderu Ministarstva odbrane dobila posao uvoza vojne opreme.

„Tom prilikom je Ministarstvo odbrane uplatilo avans u stoprocentnom iznosu, a sada Ministarstvo ekonomije ne dozvoljava realizaciju tog posla i time nanosi direktnu štetu borbenoj gotovosti Vojske Srbije, Ministarstvu odbrane i državi u celini”, navodi se u saopštenju korporacije „Melvale”.

Sagovornik „Politike” upućen u ovu bezbednosno osetljivu tematiku tvrdi suprotno: postoji rizik od velike štete po državu ako oružje čiju je prodaju dogovorila ova firma „sklizne” u područja koja su pod embargom, što bi po Srbiju, posle liberijske epizode sa istim akterom, moglo imati teške posledice.

– Fabrike „Zastava oružje” i „Sloboda” možda bi mogle imati kratkoročnu korist, ali šta bi se desilo sa namenskom industrijom ako bi nam međunarodna zajednica ponovo zabranila izvoz naoružanja? Tešić je poznat i strancima, njegova reputacija je jedini razlog zbog koga nije dato pozitivno mišljenje za sprovođenje tog posla – objašnjava naš sagovornik.

M. Galović

--------------------------------------------------------------------------

Standardi u trgovini oružjem koji obavezuju Srbiju

Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) i Pakt za stabilnost jugoistočne Evrope poverili su 2002. godine Centru za kontrolu lakog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi mandat da pruža operativnu i tehničku pomoć i informacije na polju sprečavanja naglog povećanja broja komada lakog i malokalibarskog oružja (SALW) i ilegalne trgovine njime. Kako piše na sajtu parlamentarnog foruma o SALW za zapadni Balkan, Srbija je donela nove zakone o prometu oružja koji su uglavnom u skladu sa EU standardima. Kao naslednik državne zajednice Srbija i Crna Gora, prihvatila je sledeće međunarodne instrumente: pravila ponašanja EU po pitanju izvoza oružja, OEBS-ov dokument o SALW, OEBS-ov dokument o zalihama konvencionalne municije, OEBS-ovu odluku o ručnim raketnim sistemima za protivvazduhoplovnu odbranu, OEBS-ovu odluku o uverenju krajnjeg korisnika, odluku OEBS-a o trgovini, plan regionalne implementacije po pitanju SALW Pakta za stabilnost, Akcioni program o SALW Ujedinjenih nacija i Protokol o vatrenom oružju UN.

T. B.