Два примера - Шведска и ми

За одговор на питање „на чему Србија може да уштеди” довољно је да погледамо на север Европе. Све нордијске земље, без значајнијих природних богатстава, имају своју историју сиромаштва, повремено глади и емиграције у односу на, тада, нови свет.Сада чине групу најразвијенијих земаља европског континента. Готово све имају значајна шумска богатства, мноштво водотокова, Шведска гвоздену руду, а Норвешка нафту, што им је уз рационалну политикуексплоатације омогућило снажан индустријски развој заснован претежно на расположивим домаћим ресурсима.

Ни ми се не можемо похвалити разноврсним или већим природним богатствима, али ни то што имамо нисмо рационално користили нити развијали. Рудници су немилице експлоатисани, а дрво, без ширења шумског фонда, и даље извозимо у сировом стању. Релативно развијена индустрија, енергетика и комуникације упропашћени су током деведесетих, а затим и бомбардовањем 1999. године. За разлику од нас, Шведска има срећу да скоро 200 година живи у миру.

Најважнији елеменат разликовања наше и привреда наведених земаља је, међутим, у односу према ресурсима, ефикасности, продуктивности и рационалности. У тим земљама још од времена сиромаштва негује се култ штедње и годинама (и кроз образовање) тај култ се преноси на нове генерације за разлику од нашег раширеног уверења да се штеди само кад има вишка (средстава, хране, робе).

Шведска је велики произвођач и потрошач, али и штедиша електричне енергије. Самодовољност обезбеђује са око 44 одсто хидроенергије (велики удео малих хидроцентрала), 47 одсто нуклеарне (десет реактора) и девет одсто енергије биофосилног порекла. Рационалније коришћење електричне енергије за грејање стална је брига владе и потрошача. Влада још од осамдесетих година подстиче изградњу „паметних кућа”, уградњом трећег окна у прозоре, и подсећа да се „минутом мање туширања” доприноси великој уштеди енергије!

Ми размишљамо на краћи рок, недовољно користећи расположиве могућности. Пројекти за слив Дрине још увек су у повоју, а супротно општем тренду планира се изградња нових термоенергетских капацитета, уз стидљиво указивање на предности нуклеарних извора. Од више од 800 утврђених локација за мале хидроелектране изграђено је тек неколико десетина, док припремна истраживања за коришћење енергије ветра дају добре резултате.

Домаћинским односом према отпаду Шведска штити животну средину, рационално користи и чува сопствене ресурсе. Повољним откупним ценама подстиче прикупљање пластичне, стаклене и металне амбалаже. Рециклирањем конзерви од напитака покрива велики део потреба за увозним алуминијумом. И поред шумског богатства, на улицама нећете наћи ни новине ни картон који, такође, одлазе у прераду штедећи шумски фонд.

Код нас, и поред почетног успеха, рад на прикупљању и рециклажи отпада, а поготово опасних материја, није добио потребан замах, јер између осталог није праћен неопходном едукацијом становништва – „произвођача отпада”, али и оних који се њиме баве.

Највећу пажњу Нордијци посвећују људским ресурсима. Шведска издваја четири одсто БДП-а за науку и технолошки развој у односу на нешто мање од једног процента колико се издваја код нас. Рационалним образовањем, почевши од потпуно бесплатне деветогодишње школе, ланца професионално усмерених средњих до високих, свима отворених школа, али уз строге пријемне испите и пријем често ограниченог броја студената, усаглашеног с националном службом за запошљавање, одржава сеподношљив ниво незапослености. Ради обезбеђења веће мобилности радне снаге, држава подстиче и финансијски подржава континуирано дошколовање и стручне преквалификације запослених или оних који тек траже своју шансу.

Код нас се још не уочава координација између образовних институција и националне службе за запошљавање при доношењу одлука о отварању школа, броју студената за упис на студије и слично, чиме се ионако танка буџетска средства расипају,а повећава број незапослених стручњака.

Дипломата у пензији