Dva primera - Švedska i mi

Za odgovor na pitanje „na čemu Srbija može da uštedi” dovoljno je da pogledamo na sever Evrope. Sve nordijske zemlje, bez značajnijih prirodnih bogatstava, imaju svoju istoriju siromaštva, povremeno gladi i emigracije u odnosu na, tada, novi svet.Sada čine grupu najrazvijenijih zemalja evropskog kontinenta. Gotovo sve imaju značajna šumska bogatstva, mnoštvo vodotokova, Švedska gvozdenu rudu, a Norveška naftu, što im je uz racionalnu politikueksploatacije omogućilo snažan industrijski razvoj zasnovan pretežno na raspoloživim domaćim resursima.

Ni mi se ne možemo pohvaliti raznovrsnim ili većim prirodnim bogatstvima, ali ni to što imamo nismo racionalno koristili niti razvijali. Rudnici su nemilice eksploatisani, a drvo, bez širenja šumskog fonda, i dalje izvozimo u sirovom stanju. Relativno razvijena industrija, energetika i komunikacije upropašćeni su tokom devedesetih, a zatim i bombardovanjem 1999. godine. Za razliku od nas, Švedska ima sreću da skoro 200 godina živi u miru.

Najvažniji elemenat razlikovanja naše i privreda navedenih zemalja je, međutim, u odnosu prema resursima, efikasnosti, produktivnosti i racionalnosti. U tim zemljama još od vremena siromaštva neguje se kult štednje i godinama (i kroz obrazovanje) taj kult se prenosi na nove generacije za razliku od našeg raširenog uverenja da se štedi samo kad ima viška (sredstava, hrane, robe).

Švedska je veliki proizvođač i potrošač, ali i štediša električne energije. Samodovoljnost obezbeđuje sa oko 44 odsto hidroenergije (veliki udeo malih hidrocentrala), 47 odsto nuklearne (deset reaktora) i devet odsto energije biofosilnog porekla. Racionalnije korišćenje električne energije za grejanje stalna je briga vlade i potrošača. Vlada još od osamdesetih godina podstiče izgradnju „pametnih kuća”, ugradnjom trećeg okna u prozore, i podseća da se „minutom manje tuširanja” doprinosi velikoj uštedi energije!

Mi razmišljamo na kraći rok, nedovoljno koristeći raspoložive mogućnosti. Projekti za sliv Drine još uvek su u povoju, a suprotno opštem trendu planira se izgradnja novih termoenergetskih kapaciteta, uz stidljivo ukazivanje na prednosti nuklearnih izvora. Od više od 800 utvrđenih lokacija za male hidroelektrane izgrađeno je tek nekoliko desetina, dok pripremna istraživanja za korišćenje energije vetra daju dobre rezultate.

Domaćinskim odnosom prema otpadu Švedska štiti životnu sredinu, racionalno koristi i čuva sopstvene resurse. Povoljnim otkupnim cenama podstiče prikupljanje plastične, staklene i metalne ambalaže. Recikliranjem konzervi od napitaka pokriva veliki deo potreba za uvoznim aluminijumom. I pored šumskog bogatstva, na ulicama nećete naći ni novine ni karton koji, takođe, odlaze u preradu štedeći šumski fond.

Kod nas, i pored početnog uspeha, rad na prikupljanju i reciklaži otpada, a pogotovo opasnih materija, nije dobio potreban zamah, jer između ostalog nije praćen neophodnom edukacijom stanovništva – „proizvođača otpada”, ali i onih koji se njime bave.

Najveću pažnju Nordijci posvećuju ljudskim resursima. Švedska izdvaja četiri odsto BDP-a za nauku i tehnološki razvoj u odnosu na nešto manje od jednog procenta koliko se izdvaja kod nas. Racionalnim obrazovanjem, počevši od potpuno besplatne devetogodišnje škole, lanca profesionalno usmerenih srednjih do visokih, svima otvorenih škola, ali uz stroge prijemne ispite i prijem često ograničenog broja studenata, usaglašenog s nacionalnom službom za zapošljavanje, održava sepodnošljiv nivo nezaposlenosti. Radi obezbeđenja veće mobilnosti radne snage, država podstiče i finansijski podržava kontinuirano doškolovanje i stručne prekvalifikacije zaposlenih ili onih koji tek traže svoju šansu.

Kod nas se još ne uočava koordinacija između obrazovnih institucija i nacionalne službe za zapošljavanje pri donošenju odluka o otvaranju škola, broju studenata za upis na studije i slično, čime se ionako tanka budžetska sredstva rasipaju,a povećava broj nezaposlenih stručnjaka.

Diplomata u penziji