Trava koja strada

U izbornoj kampanji Kosova gotovo da nema, ali ono je vrlo prisutno u međunarodnoj javnosti povodom izbijanja ukrajinske krize. Uz zamenu uloga, postalo je i predmet nadmetanja, uzajamnog sumnjičenja i optuživanja između SAD/EU i Rusije. Pozivom na isto međunarodno pravo, jedna strana napada ono što je ranije branila a druga brani ono što ranije nije priznavala, dovodeći time u pitanje vrednost samog prava i izazivajući ozbiljnu zabrinutost sveta.

Rusija ne priznaje prevratničku vladu u Kijevu, ima razumevanje za demonstracije građana na Krimu i spremna je, ako do toga dođe, da im prizna pravo na samoopredeljenje, odnosno otcepljenje. U odgovoru na prozivanje Zapada zbog narušavanja suvereniteta Ukrajine, predsednik Putin je podsetio Obamu da je to isto dozvoljeno kosovskim Albancima i nekim drugim narodima, u čemu vidi primenu dvostrukih aršina na iste slučajeve.

Vrlo je interesantno, logično s aspekta njihovih interesa ali zabrinjavajuće za nas ostale, što su Vašington i Moskva zamenili uloge: Amerikanci se protive separatističkim ambicijama Krima koje Rusi, bez obzira na suprotne, neuverljive izjave – ne obeshrabruju. Pri čemu Rusija, koja brani integritet i teritorijalnu celovitost Srbije i ne priznaje nezavisnost Kosova, istovremeno, najblaže rečeno, blagonaklono gleda na proglašenje nezavisnosti Krima (sa ili bez prisajedinjenja Rusiji). Druga strana podržava i lobira za nezavisnost Kosova (SAD), a pozivom na obavezu poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine optužuje Rusiju za protivrečan odnos prema ukrajinskom slučaju.

Činjenice i stavovi strana u sporu i raspoloženje javnosti, manje-više su poznati, ali ne i mogući ishod još slabašnog, mada zabrinjavajućeg eha hladnog rata, na koji nas podsećaju potezi SAD i Rusije. Kako će na to uticati uskraćena podrška Kine, na koju je Moskva neosnovano računala, tek će se videti, posebno na sednicama SB UN.

A Srbija? U vreme kad je hladni rat bio globalni, ne jednom u opasnosti da se pretvori u pravi, Srbija je u okviru SFRJ, zahvaljujući mudroj politici nesvrstavanja, promišljenoj spoljnoj politici i sposobnoj diplomatiji, bila bezbedna, u uslovima koji su omogućavali svestrani razvoj. Danas je ona u „drugoj priči”, trava koja strada i kada se slonovi igraju po njoj.

Ovdašnjoj nedovoljno obaveštenoj javnosti nije poznato šta zvaničnici misle o događajima u Ukrajini, eventualnom prelivanju nestabilnosti na ove prostore i da li i šta preduzimaju u vezi s mogućim ugrožavanjem naših interesa za očuvanje mira i stabilnosti u regionu, dobrih odnosa i saradnje sa svim akterima ukrajinske krize. U izbornoj trci za glasove, političari se čuvaju i samog doticanja ukrajinske krize, osim za ružna, međusobna obračunavanja.

U tome im pomaže i deo medija koji nedovoljno uravnoteženo servira izvorne informacije, ostavljajući utisak o naklonjenosti jednoj – ruskoj strani. Posebno, posle uveravanja ambasadora Čepurina da Rusija podržava opravdane zahteve Krimljana, što ne znači da će promeniti stav nepriznavanja Kosova. Šteta je što Ministarstvo spoljnih poslova propušta da svojim procenama toka i izgledima za rešenje krize i položaja Srbije obavesti građane i time neutrališe opasne populističke izjave političara.

Diplomata u penziji