Бојкот

Вијетнамском пангасиусу се ових дана не верује ни када је у својој кожи. Пошто више није тајна да су га поједини трговци и увозници годинама продавали као филете скупљих риба – смуђа, сома и листа, потрошачи одговарају бојкотом. Бојкотом рибе, али и оних који су их до сада обмањивали.

Продаја је последњих дана знатно опала и у рибарницама и великим трговинским ланцима. Цех плаћају и продавци који су овом рибом из слива реке Меконг трговали часно – декларишући је као пангасиус и нудећи по реалној цени. Многи ће и даље наставити да је једу, али је више оних који ће сумњати да је лист стварно лист, а не „панга”.

То се дешава онда када се надлежни оглуше о проблем, ако кажу да „нико није крив”, или да су „сви урадили свој део посла”. Ако „не верују да проблем постоји”, како је могуће да се ово дешава? Како то да „проблем не постоји”, ако су наводе „Политике” потврдили чак и велики увозници?

Овакви аргументи остављају простор да купци нагађају. Они се питају да ли је храна безбедна и коме да верују. Претпостављају да је можда неки увозник намерно затворио очи када је из Италије увезао контингент свежег листа, а то је уствари претходно одмрзнут пангасиус. Двоуме се и у ресторану пред порцијом сомовине или листа – да ли се и на тањиру крије камелеон из југоисточне Азије?

За то време инспекције пребацују лоптицу једна другој у двориште. Ветеринарска је, кажу, обавила свој део посла и умирује потрошаче да на тржишту имају здрав рибљи залогај. Тржишна тврди да је све то по пропису декларисано и да случај уствари није у њиховој надлежности.

Приче о европској агенди Србије и законима попут оних у најуређенијим друштвима падају у воду ако надлежне институције нису у стању да констатују једну очигледну трговачку подвалу, и казне оне који верују да на овом тржишту све може да прође. Нису потрошачи у Србији другачији од оних у Европској унији. Овдашњи једино нису навикли да буду радознали у куповини.

Требало би да промене навике. Кад дођу, например, у рибарницу, да пажљиво бирају робу, траже на увид декларацију, провере рок трајања, распитају се о пореклу робе, увознику. А онда, ако им само једна од ових ставки не буде јасна – правац инспекција. И тако сваки пут док трговац или увозник у свој посао не укалкулише и ризик од радозналог купца.

У Србији је јуче обележен 15. март, светски дан потрошача. Министарство трговине и услуга је овим поводом промовисало акцију „Стоп корупцији у тржишној инспекцији”. Чуо се и глас око 60 потрошачких организација које штите права купаца. За око месец дана очекује се усвајање новог закона о заштити потрошача, а ускоро и закон о општој безбедности производа. Требало би да очекујемо и више права за потрошаче које за сада многи бране, а малобројни штите.