Bojkot

Vijetnamskom pangasiusu se ovih dana ne veruje ni kada je u svojoj koži. Pošto više nije tajna da su ga pojedini trgovci i uvoznici godinama prodavali kao filete skupljih riba – smuđa, soma i lista, potrošači odgovaraju bojkotom. Bojkotom ribe, ali i onih koji su ih do sada obmanjivali.

Prodaja je poslednjih dana znatno opala i u ribarnicama i velikim trgovinskim lancima. Ceh plaćaju i prodavci koji su ovom ribom iz sliva reke Mekong trgovali časno – deklarišući je kao pangasius i nudeći po realnoj ceni. Mnogi će i dalje nastaviti da je jedu, ali je više onih koji će sumnjati da je list stvarno list, a ne „panga”.

To se dešava onda kada se nadležni ogluše o problem, ako kažu da „niko nije kriv”, ili da su „svi uradili svoj deo posla”. Ako „ne veruju da problem postoji”, kako je moguće da se ovo dešava? Kako to da „problem ne postoji”, ako su navode „Politike” potvrdili čak i veliki uvoznici?

Ovakvi argumenti ostavljaju prostor da kupci nagađaju. Oni se pitaju da li je hrana bezbedna i kome da veruju. Pretpostavljaju da je možda neki uvoznik namerno zatvorio oči kada je iz Italije uvezao kontingent svežeg lista, a to je ustvari prethodno odmrznut pangasius. Dvoume se i u restoranu pred porcijom somovine ili lista – da li se i na tanjiru krije kameleon iz jugoistočne Azije?

Za to vreme inspekcije prebacuju lopticu jedna drugoj u dvorište. Veterinarska je, kažu, obavila svoj deo posla i umiruje potrošače da na tržištu imaju zdrav riblji zalogaj. Tržišna tvrdi da je sve to po propisu deklarisano i da slučaj ustvari nije u njihovoj nadležnosti.

Priče o evropskoj agendi Srbije i zakonima poput onih u najuređenijim društvima padaju u vodu ako nadležne institucije nisu u stanju da konstatuju jednu očiglednu trgovačku podvalu, i kazne one koji veruju da na ovom tržištu sve može da prođe. Nisu potrošači u Srbiji drugačiji od onih u Evropskoj uniji. Ovdašnji jedino nisu navikli da budu radoznali u kupovini.

Trebalo bi da promene navike. Kad dođu, naprimer, u ribarnicu, da pažljivo biraju robu, traže na uvid deklaraciju, provere rok trajanja, raspitaju se o poreklu robe, uvozniku. A onda, ako im samo jedna od ovih stavki ne bude jasna – pravac inspekcija. I tako svaki put dok trgovac ili uvoznik u svoj posao ne ukalkuliše i rizik od radoznalog kupca.

U Srbiji je juče obeležen 15. mart, svetski dan potrošača. Ministarstvo trgovine i usluga je ovim povodom promovisalo akciju „Stop korupciji u tržišnoj inspekciji”. Čuo se i glas oko 60 potrošačkih organizacija koje štite prava kupaca. Za oko mesec dana očekuje se usvajanje novog zakona o zaštiti potrošača, a uskoro i zakon o opštoj bezbednosti proizvoda. Trebalo bi da očekujemo i više prava za potrošače koje za sada mnogi brane, a malobrojni štite.