Теслина кула чека купца

Оглас који се пре десетак дана појавио у америчкој штампи, у којем „Агфа компани” за милион и шестсто педесет хиљада долара продаје имање где је саграђена чувена Теслина кула на Шораму, деловала је као гром из ведра неба на поштоваоце дела великог научника. Јер, Меморијално друштво из Њујорка, заједно са америчким партнерима и исељеничким организацијама, већ десетак година се залаже да се кула обнови и постане Музеј Николе Тесле на америчком тлу. Ову иницијативу требало би од свег срца подржати, говорио је до пре две недеље Милоје Поповић, члан управног одбора Меморијалног друштва…

– Нове су околности. Сада је најважније нешто предузети што пре да се та земља на Лонг Ајленду откупи, због остатака куле и сећања на нашег изумитеља. Јер у понуди за продају пише да је могуће и рушење свега што се на том простору налази и припремање земљишта за неку другу намену. Замислите на тако значајном месту фабрику… Зато би било добро да у акцију ступе пре свега поштоваоци Теслиног лика и дела, исељеници, мада очекујем да се огласи и Министарство за науку. На том, сада приватном поседу, настала је и испробавана Теслина визионарска идеја о трансмисионом преносу без жица кроз јоносферу. Ту су севале и његове вештачке муње – подсећа Поповић, који је заслужан за то што се на Нијагари налази споменик научнику пореклом из Смиљана.

Никола Тесла је купио Ворденклиф на Шораму, где је саградио кулу високу 57 метара, и наменио јој улогу првог телекомуникационог центра на свету. Ту, из његове лабораторије, стотинак километара удаљене од Њујорка, велики научник је правио планове о слању електрична енергије бежичним путем, емитовању радио-таласа, функционисању бежичне телеграфије и телефоније…

Градња куле, мада су у тадашњим новинама неки све то називали и милионском лудоријом, почела је 1901. године. Један од главних финансијера био је тајкун Џеј Пи Морган, будући да је дао 150.000 долара за Теслин пројекат. Лепо је кренуло, већ следеће 1902. године Тесла је преместио свој радни простор из Улице Хјустон у Ворденклиф, али, нажалост, четири године касније, због беспарице, стају сви радови на Теслиним изумима. Што је најгоре, Амерички патентни завод је у међувремену Ђуљелму Марконију регистровао патент за радио, иако је то био Теслин проналазак…

– Лабораторија, оригинално Теслино знамење, срушена је за време Првог светског рата, јер је неко из америчке владе сматрао да би она могла да буде оријентир за подморнице – напомиње Милоје Поповић..

По речима Владимира Јеленковића, директора Музеја Николе Тесле у Београду, имање Ворденклиф, добило је име по свом власнику који се тако презивао. Из торња или куле наш научник је замишљао пренос сигнала телефоније, у оно време је предвиђао чак да ће се новине припремати на једном крају света, а штампати на другом, говорио је да ће помоћу нових уређаја морнари лакше моћи да лоцирају где се налазе. По свему овоме његов рад на Лонг Ајленду је био значајан – сматра Јеленковић.

Шеф кабинета министра за науку и технолошки развој Божидара Ђелића, Катарина Петровић није могла да каже ништа детаљније поводом огласа и става министра о томе. Поготово што је вест о продаји имања на којем се налази чувена Теслина кула и у ово министарство стигла јуче ујутру..

Р. Поповић