Ко све уздише због „Швабице”

На сцени „Бојан Ступица” Југословенског драмског позориштапре неколико дана изведена је премијера представе „Швабица” по истоименој приповеци Лазе Лазаревића, у драматизацији и режији Ане Ђорђевић. И док београдска публика са нестрпљењем чека прву репризу „Швабице”, која ће бити изведена у суботу увече, иза кулиса се „крчка” једна друга представа која добија арому новог позоришног „жаришта”.

Јуче је, наиме, у нашу редакцију стигло писмо Милоша Лазина, драматурга и редитеља који живи и ради у Паризу, у којем износи оптужбе на рачун ЈДП-а због непоштовања ауторских права. Наиме, Лазин је, како каже, пре тридесет година сачинио сценску верзију Лазаревићеве приповетке, и режирао „Швабицу” у Народном позоришту у Сомбору. У првобитној верзији најаве ове представе у Југословенском драмском позоришту помињало се његово име као једног од потписника адаптације представе „Швабица”, о чему се 3. јануара ове године најпре информисао посредством београдских медија. „Истог дана сам видеоидентичну најаву на званичном сајту ЈДП-а. Претпоставио сам да се ради о неспоразуму или забуни. Нисам могао да верујем да би се угледна београдска позоришна кућа данас могла повампирити а да ме претходно не консултује”, наводи у свом писму Милош Лазин.

У жељи да отклони неспоразуме Лазин је, у више наврата, покушавао да контактира са Бранком Цвејићем, управником ЈДП-а, али обећања његовог секретара да ће се управник „обавезно јавити” нису дала резултате. На Лазинову иницијативу, београдски адвокат Слободан Томић послао је писмо управнику ЈДП-а са молбом за објашњење и захтевом да се, уколико се за будућу представу користи верзија коју јеМилош Лазин сачинио пре 30 година, испоштују његова ауторска права, односно сачини уговор о новчаној надокнади.

–Горчин Стојановић, уметнички директор ЈДП-а, у телефонском разговору ме је обавестио да је пре годину дана лично узео примерак драматизације из сомборског позоришта, предао га редитељу кога веома цени, Ани Ђорђевић, са којом се договорио о поставци – каже нам Лазин са којим смо разговарали и телефоном. –Редитељка је, како ми је рекао Стојановић, током припрема проба извршила радикалне измене моје драматизације која остаје полазиште њене представе. Стојановић ме је том приликом позивао да за програм напишем чланак о личном виђењу Лазаревићеве приповетке,уз понуду да ми пошаље адаптацију Ане Ђорђевић. Изричито тада наглашавам да немам ништа против да се драматизација адаптира, да је то право сваког редитеља, неки пут и део редитељског ауторског чина, те да, поготово у јеку проба, не видим потребу да „погледам” адаптацију јер не могу бити „цензор” нечије режије, али тражим да се уговором прецизирају ауторства, односно, Ани Ђорђевић призна уметничко право и одговорност за адаптацију, а моје име одвоји као „драматизатора”, наводи Лазин.

У међувремену, додаје, са сајта ЈДП-а су избрисана имена и једног и другог „адаптатора” Лазаревићеве приповетке, а Горчин Стојановић га обавештава да је наново прегледао драматизацију Ане Ђорђевић и да она нема никакве везе са његовом.

– Ја могу да разумем да је редитељка „пошла од моје драматизације”, како ме је обавестио Горчин Стојановић, а да је током рада са ансамблом (започетом, према Стојановићем речима, још прошле године), са свим сарадницима, дошла до нове, своје. Али, и у том случају, остаје питање: како је Југословенско драмско позориште могло да започне пробе без пристанка једног од „адаптатора”, без икаквог обавештења, уговора или договора с њим? Како је могло да му на месец дана пре премијере, као једном од актера представе, затражи текст за програм а да сутрадан избрише на званичном сајту позоришта његово име из најаве премијере? У професионалним позориштима рад на представи започиње потписивањем уговора: ко је крајем прошле године потписао уговор са Југословенским драмским у име Милоша Лазина? Или се у том позоришту почиње радити и без пристанка и знања једног од „потписника адаптације”? А наставља, током два месеца, пренебрегавањем рада другог, Ане Ђорђевић – пита се Лазин и додаје:

– Пошто нисам видео представу, нити ми је за сададоступан текст драматизације Ане Ђорђевић (коју је, како сазнајем од београдских медија, ЈДП и штампао), немам разлога да сумњам у њену оригиналност. И не сумњам! Принуђен сам, нажалост, да посумњам у професионалност позоришта које се, на свом званичном гласилу и у обраћању јавности, месецима поиграва ауторством својих представа.

Управа ЈДП-а није јуче желела да коментарише оптужбе свог колеге Милоша Лазина. И, док нас је Бранко Цвејић уверавао да представа „Швабица” није рађена у драматизацији Милоша Лазина, Горчин Стојановић је нагласио да неће тим поводом да даје у овом тренутку изјаве, уз коментар:

– Нећу да тој ствари дајем толики значај. У свом писму Милош Лазин не наводи главну ствар, а то је коју суму новца је тражио. Реч је о 5.000 евра.

У нашем јучерашњем разговору, Милош Лазин је потврдио да је његов адвокат Слободан Томић тражио да се испоштују његова ауторска права и сачини уговор о новчаној накнади, предложивши 5.000 евра. „Ја знам да се адаптација плаћа око 2.000 евра, а ја сам тражио 5.000, и чак изричито предложио да се одрекнем свих тантијема видевши какав је то хаос у позоришту”, додао је.

На конференцији за новинаре, сазваној поводом најаве премијерног извођења Лазаревићеве „Швабице”, крајем прошле седмице у ЈДП-у подељени су програми представе у којима се Ана Ђорђевић наводи као аутор драматизације и режије, уз штампану њену верзију адаптације комада.