Парница дуга 84 године

Горњи Милановац – Славољуб Божовић из села Брђана и зет његове полусестре Видосаве Мирко Павловић недавно су привели крају парницу започету још – 1925! Те године, Живојин Кићановић је издиктирао тестамент којим целокупно имање оставља унуци Манди и њеном мужу Радовану Божовићу, Славољубовом оцу. Наследнике је обавезао да спреме и удају три његове унуке и дају им по 2.000 динара „кад их из куће поведу“, да удатим кћеркама исплате по 1.000 динара и да удови Стојки осигурају право „удовичког уживања“. Умре Живојин, умре и Манда, а удовица Стојка и свастике најуре зета Радована из куће и још га туже за „нужни део из тестамента“. Тек ће се 1937. године спор окончати поравнањем пред Среским судом у Чачку. Сви добију своје, осим Радована, па он „пресави табак“ и, са кћерком Видосавом, крену по своју правду. О томе шта је даље било говори нам Радованов син Славољуб:

– Отац и моја полусестра Видосава, пресудом из 1956. године, постају сувласници 4,20 хектара седме класе на обронку планине Вујан. Е, отада креће друго полувреме маратонске парнице. Видосава ставља „вето“, хоће сву земљу за себе, јер то је, каже, њена мајчевина, власништво покојне Манде, прве Радованове супруге. Радован настави суданију, овога пута против ћерке. После 12 година, отац се упокоји, па ја продужих где је он стао. Деведесет и неке, суд у Милановцу пресуди у корист Видосаве, мој адвокат уложи приговор „због битних повреда одредаба парничног поступка“ и још којечега, па Окружни суд све врати на поновно суђење – каже Славољуб.

Од Живојиновог тестамента из 1925. до данас се накупило сијасет тужби, пресуда, решења, жалби, приговора и судских поравнања – право мало брдо папира. Судски и адвокатски трошкови одавно су „појели“ предмет спора, али нису нашкодили инату. Ко зна колико би се још генерација парничара, делилаца правде и адвоката сменило на овом случају да недавно није учињено оно што је могло одавно: потписано је поравнање.

– У међувремену је и моја полусестра Видосава умрла, па смо њен зет Мирко и ја одлучили да на све ово ставимо тачку. У ствари, наши адвокати су све међу собом договорили, позвали нас и замолили да прекинемо ту срамоту. Пред судијом Општинског суда у Милановцу Иреном Јестровић потписали смо поравнање: на равне части смо поделили четири хектара, 20 ари и 68 метара квадратних. Остало је још да изиђу геометри и да разграниче парцеле и да свако своје власништво упише у земљишне књиге. А кад човек стави прст на чело, испада да је све било ни око чега. Јер, Видосавин зет Мирко и његова супруга наследница при крају су шесте деценије живота, болешљиви су, живе у граду, а мени је 75 година – завршава Славољуб хронику парнице око четири и фртаљ хектара што под Вујном таворе у корову, као својеврсни споменик инату. Сва суданија око њих ће, можда, једино бити корисна Гинисовој књизи рекорда...