Кроз историју – удвоје

У једној од новијих зграда на Дорћолу, уз сам дунавски кеј, у стану где је сваки детаљ с укусом биран и уклапан, свили су своје друго гнездо Младен Јовановић и Ружа Трифун. Обоје су дамски фризери. Младен је 43 године радио у Немачкој, а Ружа још вештим прстима обликује косу верним муштеријама у једном од најстаријих фризерских салона у граду. Али, осим заједничког заната и љубави која их спаја, повезује их и хоби којим се у нас готово нико не бави, а који је Млађа, како га сви зову, „увезао“ из Немачке. Осликавањем минијатурних фигурица од цинка, које нису попут познатих „оловних“ војника у три димензије, већ у две, као плитки рељеф, страсно је почео да се бави још крајем седамдесетих година.

Све је почело када је са пријатељем Билијем Вајсом, с којим се дружио у Гетингену, где је тада живео, отишао на сајам рукотворина који се сваке године одржава у Кулбаху. Ту су биле изложене и цинкане фигуре са темом старих војничких униформи. Задивљено су разгледали упарађене официре у мундирима, коњицу и пешадију у униформама на којима су били исцртани и најмањи детаљи – од еполета до сабљи и ширита – све на „војсци“ високој свега неколико центиметара! Обојица су се одмах „запалила“ за нови хоби. У Музеју примењених уметности у Кулбаху видели су и сталну изложбу фигурица од цинка разнородних тема које обухватају све што је човек кроз цивилизацију створио – моду и одећу кроз векове, музичаре свих нација, спортисте, војску, националне ношње, занате, чак и кућне љубимце. Традиција израде оваквих фигурица потиче још из 13. века и спада у омиљене хобије у Француској, Немачкој, Аустрији...

Као естета и стручњак за обликовање женске косе, Младен се одмах определио за израду фигурица са темом одеће кроз векове. Осликава их према упутствима из каталога, али успут проучава и историју, обичаје и традицију људи из периода који је одабрао – од старог Египта и Римског царства, преко ренесансе, рококоа и барока до данашњих дана...

„Облачење“ бојама

(/slika2)Помно је „бистрио“ и савете о употреби боја, карактеристичних за одређено време. Испробавао је и начин на који се уљане или акрилне боје наносе финим четкицама, од којих најтања има само једну једину влас и служи за исцртавање очију и обрва. Њих је и најтеже насликати, али је важно, јер се на тај начин металној фигурици даје карактеристичан лик који ниједна друга нема. Потом их „облачи“, сликајући им одећу.

Док је још радио у салону, Млађа је по завршетку посла журио кући, где га је чекало његово мало цинкано царство. Занет радом, умео је да дочека зору. За једну фигуру потребно је пет-шест сати рада, али вреди труда.

Временом је проширио теме, па сада, у лепим рамовима, простор красе и композиције – традиционална свадба из области Шлезије, младенци у кочији, за њима у колима младин мираз, около музичари... Пажњу нам привлаче и „Четири годишња доба“ која симболично представљају лепе младе жене, па бициклисти који се „утркују“ на полици у дневној соби, шкотски гајдаш у килту, старинска књижара...

Када су Младен и Ружа пре десетак година одлучили да деле живот – после четири деценије познанства и различитих животних бродолома које су и једно и друго имали – поделили су и Млађин хоби. Одушевљена оним што је видела, Ружа је решила да се и сама у томе окуша и прионула на посао, да бојама одене пар у ношњи из Баден Витемберга. Сећа се како су јој леђа пуцала, јер није ни приметила да јој је, с четкицом у руци, протекло четири пуна сата.

Нови сајам, нова искушења

(/slika3)Обоје, сасвим разумљиво, поклањају велику пажњу осликавајући на фигурама косу. Најтеже је то „фризирање“ без маказа, напомиње Ружа и показује нам кику коју је једној својој „палчици“ осликала са свим преливима боја које здрава, сјајна коса има.

Зидови стана украшени су лепо урамљеним минијатурама од цинка, а доста их је претекло и за викендицу у Бановцима. Не продају ништа од направљеног, јер су им радови као деца – ни од једног се није лако одвојити. Унапред се радују сајму у Кулбаху на који ће поћи у августу, где ће бити нових изазовних тема за осликавање из света филма, флоре, фауне....

– Ја ћу се можда и уздржати од куповине новитета, али знам ко неће – каже нам кроз смех Млађа, гледајући у своју лепшу половину.

Ружа слеже раменима – свако има бар понеку слабост а она, ето, три: децу, Млађу и заједнички хоби.

Важно им је да се увек нечему радују. Имали су храбрости да и у зрелим годинама заједничкој срећи одшкрину врата и једно другом пробуде интересовања за нове лепе ствари у животу, тако да досада не станује на њиховој адреси.