Снежна чапља се враћа кући

Воде мочвара Северне Америке у марту се забеле, прекривене јатима снежних чапљи које су управо стигле са зимовања на Карибима и северним пределима Јужне Америке. После зимских месеци, које су провеле одмарајући се у гнездима на гранама мангрова и уживајући у обиљу хране из морских лагуна, травом обраслих бара, поплављених пиринчаних поља и слатководних мочвара, стижу на север како би одгајиле потомство.

Крајем марта и почетком априла ове беле птице, нежне грађе, високе шездесетак центиметара, спремне су за парење. Жућкасти „прсти” на њиховим дугим витким ногама тада мењају боју и постају јарконаранџасти, а мужјаци својим љубавним зовом, подизањем оштрог и дугог кљуна увис и „заводничким” летењем покушавају да освоје женку. Крај мирних рукаваца, које мужјаци бране од непожељних гостију, женке од гранчица плету гнездо. Понекад га свијају на самом тлу, а некада на дрвећу, високом и по десетак метара. Често се усељавају и у очувана гнезда преостала од претходне сезоне. Снежне чапље најчешће живе у колонијама, заједно са другим врстама барских птица, јер су у групи безбедније од грабљиваца: ракуна, сова, врана, алигатора и змија. Тражећи безбедно место за живот, многе су се навикле на станишта у близини људских насеобина, где њихових природних непријатеља има мање него у дивљини. Превазишле су и страх од ловаца, који су крајем 19. века, када је дуго перје са главе и груди снежних чапљи било дупло скупље од злата, десетковали њихову популацију.

Женка снесе од три до шест зеленкастоплавих јаја, на којима оба родитеља на смену леже 24 дана. Када се младунци испиле, мужјак и женка почињу даноноћну потрагу за храном, како би напунили вечито гладне мале кљунове. На јеловнику снежних чапљи најчешће је риба, а има и барских инсеката, црва, рачића, пужева, гуштера, жаба и змија. Одрасли најчешће једу окупљајући се у јата, рано ујутро и у сумрак, а када имају младе, усамљене птице лете и по три километра далеко како би уловиле плен. Младунци добијају полусварену храну, коју родитељи повраћају на под гнезда или право у њихове кљунове. И поред оваквог начина исхране, гнездо је увек чисто, јер одрасле птице редовно избацују отпатке из њега.

Већ две седмице пошто су се испилиле, младе снежне чапље напуштају гнездо, почињу да лете и саме крећу у лов, како би што пре ојачале и спремно дочекале септембар, када ће кренути у прву сеобу на југ. Брзо ће научити да, као и одрасле птице, током дугог дневног одмора чисте своје снежнобело перје од инсеката, да лове рибу и избегавају грабљивце и ловце. Само оне чапље које дочекају други рођендан достићи ће полну зрелост и одгајити сопствене младунце.