Холбрук: Следи велика напетост

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 24. новембра - Око Косова ће избити велика напетост, а претња насиљем могла би да се прошири и на Босну, слути некадашњи амерички изасланик за Балкан Ричард Холбрук. Уједно позива НАТО да хитно пошаље појачања у покрајину, која је, као део Србије, под међународном управом.
У редовном месечном прилогу, данас објављеном на интернету, а са сутрашњим датумом, он у "Вашингтон посту" најпре сугерише да се као проблем "Балкан враћа у најнезгодније време". Следи низ личних предвиђања - да неће успети садашњи преговори Београда и Приштине, да ће "неколико недеља" по истеку мандата посредничке тројке (ЕУ, САД и Русија) косовске власти прогласити независност, коју ће "брзо признати" Вашингтон и већина у ЕУ, али "не и Русија и њени савезници". Па да ће се пројекат УН за Косово окончати "великом напетошћу и претњом насиљем која би могла да се прошири на Босну".

Хитно је потребно да "НАТО, као одговоран за безбедност на Косову, тамо појача своје присуство, пре него што се ′слупа′ дипломатски воз", наставља бивши изасланик Била Клинтона, који је повезан и са садашњим америчким "дипломатским оперативцима". Признајући да би потреба за слањем додатних трупа САД "ужаснула Бушову администрацију" (оптерећену ратовима у Ираку и Авганистану), он упозорава да би њеним дилемама могла да се "окористи Русија".

Наставак "лоших вести" представља, каже, околност да "српски политичари у Босни, подстакнути из Москве и Београда, прете да ће, ако Косово прогласи независност од Србије, и они прогласити независност српског дела од Босне". Цитира, при том, заменика тамошњег високог међународног представника Рафија Грегоријана који је, овог месеца у Конгресу, рекао да би и "за сам опстанак Босне могло да буде одлучујуће - наредних неколико месеци, ако не и неколико недеља". А "шлаг на торти" представља, по Холбруковом мишљењу, то што је "Русија запретила да ′повеже′ косовско питање са захтевима два побуњена грузинска региона, Абхазијом и Јужном Осетијом".

Балканска питања су "у великој мери била решена крајем деведесетих", наставља, а разлоге за потоње "назадовање" налази у "отровној комбинацији лоших америчких одлука, европског занемаривања и руске агресивности". Тиму председника Џорџа Буша замера, при том, што је "мрзео све што је наследио од Клинтона" па "није уложио напоре" за напредовање на Косову или у Босни".

Уследио је "драматичан заокрет Владимира Путина на Балкану", јер "Русија више не сарађује с Вашингтоном и Бриселом у тражењу мирољубивог компромиса" какво је, сугерише, постојало у време Клинтона и Бориса Јељцина. Сада Кремљ тежи да "реафирмише Русију као регионални хегемон". Путин "не покушава да покрене нови хладни рат, већ да добије међународни респект" за шта му је подесан Балкан "који је занемарила Бушова администрација".

Пребацујући садашњим актерима у Белој кући да су потценили Путинов у фебруару изречен став да се "Русија неће сагласити ни с једним решењем за Косово коме се противи Београд", Холбрук оцењује да је Москва утицај проширила на српски део Босне". И да је "користећи своје петродоларе, преобратила умереног прозападног лидера Милорада Додика у непријатног националисту, који је почео да прети сецесијом". Препоручује да западна алијанса на "озбиљном политичком нивоу" размотри проблем у Босни који, опет по мишљењу Грегоријана, "може да експлодира убрзо по проглашењу независности Косова".

Могућност за "меко приземљење" је на Косову ишчезла још 2004, мисли Холбрук. По његовом мишљењу, Буш би сада "требало да учини последњи, лични покушај с Путином", с тим да тај напор пропрати привременим распоређивањем додатних трупа у региону". Холбрук напис закључује речима: "Није прекасно да се предупреди насиље, али то тражи акцију под вођством Америке, а време истиче".