Два пута више амандмана него времена за расправу

Ако се Скупштина Србије буде држала става из новог пословника о раду, према коме расправа о једном акту не може да траје дуже од 10 сати, уз услов да свако ко учествује у расправи има највише по два минута на располагању, нема могућности да се образложи свих 500 амандмана поднетих на Предлог закона о забрани дискриминације. Председница парламента Славица Ђукић-Дејановић каже да се треба држати Пословника, а излаз види у договору шефова посланичких група којим би се продужило време за расправу.

„Увек постоји могућност да се у толерантној атмосфери договоримо да се Пословник не поштује стриктно, али то мора да буде ствар договора”, рекла је она одговарајући на питање како ће решити проблем разматрања толиког броја амандмана. Под претпоставком да се сваки амандман образлаже два минута, за цео закон потребно је готово двоструко више времена од оног предвиђеног Пословником о раду Скупштине Србије.

Питање расправе о амандманима покренуо је на почетку седнице Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, затраживши да председница парламента хитно закаже консултације шефова посланичких група. „Суочавамо се са тим да због неодговорних реформи Пословника можемо доћи у ситуацију да ускратимо право посланицима да говоре о амандманима које су поднели, јер неће бити времена за све подносиоце амандмана”, рекао је он и подсетио председницу да је Уставни суд пре пет година „оборио Пословник на коме смо радили и обавезао нас да сваком посланику морамо дозволити да говори о амандману који је поднет”.

Славица Ђукић-Дејановић му је одговорила да може бити консултација, али „ја сам у обавези да поштујем Пословник, онакав какав је донет, а ако постоје одређене неусклађености са вишим актима, постоји процедура за то”. Јовановић је одговорио да већ постоји одлука Уставног суда из 2003. године „којом је Скупштини Србије наложено да промени Пословник зато што је онемогућавао сваког посланика у скупштини да поднесе амандман или да образложи свој амандман”.

Он је казао да је та судска одлука обавезивала оне који су писали нови пословник и предложио да се нађе „нормално решење, које ће омогућити расправу”.

„Не можемо се борити против дискриминације тако што ћемо игнорисати одлуку Уставног суда и дискриминисати некога без обзира на то да ли се с њим слажемо или не”, додао је Јовановић.

Председница је рекла да је Јовановићево излагање проследила Административном одбору.

Ненад Константиновић, председник Административног одбора, каже за „Политику” да не зна о чему би одбор расправљао. Он истиче да „посланици могу, осим по два минута колико имају право за образлагање амандмана, да говоре о амандманима и у оквиру времена које је на располагању њиховој посланичкој групи и о својим и о амандманима које су поднели други”. Према његовим речима, сви могу да објасне своје ставове. „С обзиром на то да је на закон од 63 члана поднето 500 амандмана, очигледна је намера да се поново опструише рад парламента. Има, на пример, случајева да је неколико посланика из исте посланичке групе поднело потпуно различите амандмане на исти члан закона, што јасно говори о намерама подносилаца”, рекао је Константиновић.

Према Пословнику о раду „уколико је више посланика из исте посланичке групе поднело амандмане који су по садржини истоветни, сматраће се да се ради о једном амандману, који је поднело више посланика, па ће само један моћи да га образложи”. Треба очекивати да парламентарна већина у овој одредби и преко Законодавног одбора, у чијој надлежности је оцена амандмана, потражи решење проблема „вишка амандмана” и „мањка времена” за расправу.

М. Чекеревац

------------------------------------------------

Владајућа већина жустро брани закон

У владајућем блоку кажу да пре доношења новог пословника нису дискутовали јер су штедели време

Посланици Народне скупштине Србије завршили су јуче начелну расправу о владином Предлогу закона о забрани дискриминације. За разлику од претходних расправа о законским предлозима, обележених монолозима опозиције, у дебати о овом закону врло су активно учествовали и представници власти. Нада Колунџија, шеф посланичке групе ЗЕС-а, каже за „Политику” да су посланици владајуће коалиције увек имали потребу да говоре о законима, али да су, због ранијих одредаба Пословника, „штедели време”.

Овај закон је, према њеним речима, толико важан да је потребно објаснити неопходност његовог доношења.

– Овде постоји отпор према гарантовању нечијих права. Очигледно је незгодно говорити да неко баш и није против дискриминације жена или особа са инвалидитетом, па онда расправу своди на једно једино питање, а то је питање забране дискриминације по основу сексуалне оријентације. Рачуна се да то не доноси негативне поене. Ми хоћемо да ту ситуацију објаснимо грађанима – рекла је Колунџија.

За председницу парламента Славицу Ђукић-Дејановић, парламент је радио оно што је и требало да ради, био је место „сучељавања и супротстављања мишљења”. Према њеним речима, у скупштини је владала радна атмосфера. Равноправно учешће у расправи представника власти и опозиције, Сузана Грубјешић, шеф посланичке групе Г17 плус, објашњава тиме што је „око овог закона подигнута велика бука, а углавном се причало о ономе што он не садржи. Требало је појаснити грађанима о чему се заправо ради”, рекла је она и додала да је закон неопходно донети „зато што је то кровни акт против сваке дискриминације”.

Александра Јанковић (НС), чија странка неће гласати за закон, ни са амандманима, за учешће владајуће коалиције у дебати каже да то „никако није случајно, јер је иза овог закона страшно лобирање за ту геј популацију, укључена су и велика финансијска средства, а они су дали гаранцију некоме из ЕУ или неком од тих странаца који протежирају целу ту идеју да ће закон бити изгласан по сваку цену, сад само треба грађанима објаснити”.

Томислав Николић, лидер напредњака, чији посланици би, уз усвајање неких амандмана, гласали за закон каже да владајућа коалиција није имала потребу да дискутује „зато што су били убеђени да грађани Србије третирају ставове противника закона као бесмислене, што су у великој мери и били”.

Николић додаје да се сада ради о закону, који опозиција јединствено оцењује као лош. „Једни, међу којима ја нисам, сматрају да треба осудити сваку девијантну појаву и да то не треба ни штити, ни бранити. Други, у које и ја спадам, уважавају разлике које постоје међу људима, неко се једноставно такав роди, и мисле да треба заштитити оне који би били дискриминисани. Та заштита, међутим, не може бити фаворизована. И зато власт сада прича о закону, треба да објасни шта и зашто подржава”.

М. Чекеревац