Операције сложених срчаних мана

Шеф хирургије Универзитетске болнице у Женеви и водећи европски хирург за операције болесника са компликованим урођеним манама срца др Афксендиос Калангос јуче је оперисао двоје малишана у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој улици, а данас ће урадити хируршке интервенције на двема пацијенткињама у Клиничком центру Србије. Професор Калангос је долазио у Београд већ четири пута и оперисао пацијенте ових медицинских кућа, као и оне у Институту за мајку и дете.

Једна од пацијенткиња коју ће он данас оперисати је тридесетдеветогодишња Наташа Драгомировић из Пожаревца. Она каже да се, без обзира на то што пати од компликоване комбинације аномалија срца, труди да живи као и остали људи.

– Већ два пута оперисана сам у Словенији, а први пут још у раном детињству. Лекари су ми објаснили да је на урођеним срчаним аномалијама потребно хируршки интервенисати и неколико пута – рекла је Драгомиревићева и додала да у др Калангоса има пуно поверење.

Особе које имају урођене срчане мане рано умиру, а у Србији их тренутно има око 25.000. Др Димитра Калимановска-Оштрић, вођа одељења за кардиологију, каже да се сваке године, захваљујући све бољој стручности наших лекара, из категорије деце са урођеном срчаном маном регрутује 300 нових пацијената који су успели да доживе зрело доба.

– Пример ове пацијенткиње која је успела са овом болешћу да постане и мајка троје деце показује да изгубљених пацијената нема – каже др Калимановска-Оштрић.

Др Душан Велимировић, из КЦС-а, нагласио је да ће за четворо пацијената које др Калангос оперише интервенције бити бесплатне, као и да је листа чекања била једини критеријум по коме су их добили баш они.

– Све четири операције, захваљујући доласку Калангоса код нас, коштаће мање него један хируршки захват на пацијенту који због њега мора да отпутује у иностранство – рекао је Велимировић.

Према речима професора др Лазара Давидовића, директора Института за кардиоваскуларне болести КЦС-а, у јучерашњој операцији први пут код нас коришћени су такозвани хомографтови, односно хумани активни трансплантати вештачког крвног суда и срчаног залиска, који су у посебним контејнерима допремљени из европске банке органа.

Овом приликом, јуче је мониторе и десет инфузионих пумпи, неопходне за постоперативно лечење пацијената КЦС-а, донирала Фондација принцезе Катарине.

– Пуно енергије и труда уложили смо у отварање одељења за постоперативну бригу о пацијентима са урођеним срчаним манама и захвална сам грчкој фондацији „Пнои”, која нас већ годинама помаже медицинском опремом – каже принцеза Катарина.

На иницијативу др Калангоса, у децембру прошле године формиран је први мултидисциплинарни центар за лечење деце и одраслих са урођеном срчаном аномалијом у Институту за кардиоваскуларне болести КЦС-а и у Универзитетској дечјој клиници, као и прво оперативно одељење за лечење урођених срчаних мана код деце и одраслих. Планирано је да ова одељења прерасту у центар за лечење сложених урођених срчаних мана одраслих пацијената (УСМО), а др Петар Лукићевић, из Института за кардиохирургију КЦС-а, отпутоваће 1. априла у Женеву, где ће годину дана учити од професора др Калангоса и његових сарадника.

И. Јешић