Мање новца од рођака из иностранства

Таман што је Светска банака прошлог септембра Албанију сврстала међу десет земаља које су у протеклих годину дана направиле највећи реформски напредак у унапређењу пословне климе, талас планетарне кризе добро је запљуснуо и прилично осамљену албанску економију.

Мада о њеном скоку са најнижих позиција најбоље говори податак да је лане достигла 160 одсто свог бруто домаћег производа из 1989. (поређења ради Србија је тек на 60 одсто некадашњег), Албанија је, према најновијим мартовским оценама из ММФ-а, и даље у групи високо рањивих земаља у друштву са најсиромашнијим афричким азијским и латиноамеричким. Оних којима је и без кризе и те како потребна међународна помоћ.

Са кризом кроз отворене границе упливали су и проблеми. Мада је ММФ с јесени уверавао посматраче да албанске банке „неће доживети негативан ефекат међународне кризе, пошто нису интегрисане са светском економијом и изложене ’токсичним’ финансијским инструментима” и саветовао владу у Тирани да следи опрезну фискалну политику као гаранцију макростабилности, албанска влада је међу првима, по хитном поступку, донела одлуку да превентивно издвоји 300 милиона долара за смањење последица кризе и подршку привреди. Ако затреба.

То је учинила одмах по усвајању буџета, који се иначе мери бројком од четири милијарде евра и у коме су, како је образложено, обезбеђена значајна средства за заштиту средње класе и најсиромашнијег становништва. Како је тада објаснио министар финансија Ридван Боде, новац за подршку домаћој привреди добијен је од приватизације највећих албанских предузећа, међу којима су енергетска компанија „Електродистрибуција”, осигуравајућа кућа ИНСИГ и нафтна компанија АРМО.

Албанска привреда, истина по не баш многобројним вестима из ове земље, убрзо је осетила први удар. Осетило га је, пре других, грађевинарство као најдоходовнија грана са годишњим обртом од око 1,2 милијарде евра. Сада је у потпуном застоју. У писму које је Удружење грађевинара прошлог месеца доставило влади наводи се да је 800 грађевинских фирми суочено с тоталним колапсом и губитком који се процењује на више од 250 милиона евра. Због проблема који су се јавили са исплатама, порезима и дозволама, у Албанији за око 4.000 стамбених објеката нема купаца.

Додатна невоља албанске економије је велики државни дуг који је, према најновијим подацима Института за међународне економске студије у Бечу, достигао 53,5 одсто БДП-а (највеће учешће јавног дуга у БДП после хрватског), што може представљати ограничење при даљем задуживању, чак и да у светским финансијским токовима има више капитала. Уз мањи прилив страних инвестиција, Албанији прети опасност и од смањивања дознака из иностранства, новца који је дијаспора у протеклом периоду широкогрудо слала својима у матици и који је, као ни у једној земљи региона, био ослонац домаћем становништву, па и држави.

Мрља албанске пословне климе је и велика корупција, као препрека приливу страног капитала, али је, како кажу упућени, на том пољу ова држава направила значајне потезе.

– Усуђујем се да Албанију назовем земљом највећег прогреса у региону. Стартовала је са најнижег нивоа и направила велике кораке. Наравно да је њен економски ниво још испод оног које су достигле друге земље региона, али промене су толико видљиве да се тај прогрес чини нестварним. Албанија је од изоловане постала земља збуњујуће отворених врата и добре пословне комуникације – утисак је Славице Пенев из Економског институтa која је радећи на пројекту регионалног повезивања боравила у Тирани и контактирала са тамошњим властима.
Славица Пенев брзи албански напредак објашњава чињеницом да та земља није имала етничке сукобе, ратове, сукобе као друге државе западног Балкана и да је скок са најнижих позиција увек видљивији.

– Као нигде у окружењу, у Албанији је постигнут консензус на унутрашњем плану: позиција и опозиција, уместо на улици у парламенту решавају своје међусобне сукобе, имају добар устав, пословник... што је видљив корак демократизације земље. Уз све то, најстручнији кадрови, интелектуална елита школована на западу концентрисана је у институцијама државе, у власти, уместо у приватном бизнису који није довољно развијен. То је свакако, каже, добра основа да се лакше преброде и постојећи економски, али и да брже него у неким, другим развијенијим земљама, реагује на нове, настале због светске кризе – објашњава Славица Пенев.

В. Ј.