Manje novca od rođaka iz inostranstva

Taman što je Svetska banaka prošlog septembra Albaniju svrstala među deset zemalja koje su u proteklih godinu dana napravile najveći reformski napredak u unapređenju poslovne klime, talas planetarne krize dobro je zapljusnuo i prilično osamljenu albansku ekonomiju.

Mada o njenom skoku sa najnižih pozicija najbolje govori podatak da je lane dostigla 160 odsto svog bruto domaćeg proizvoda iz 1989. (poređenja radi Srbija je tek na 60 odsto nekadašnjeg), Albanija je, prema najnovijim martovskim ocenama iz MMF-a, i dalje u grupi visoko ranjivih zemalja u društvu sa najsiromašnijim afričkim azijskim i latinoameričkim. Onih kojima je i bez krize i te kako potrebna međunarodna pomoć.

Sa krizom kroz otvorene granice uplivali su i problemi. Mada je MMF s jeseni uveravao posmatrače da albanske banke „neće doživeti negativan efekat međunarodne krize, pošto nisu integrisane sa svetskom ekonomijom i izložene ’toksičnim’ finansijskim instrumentima” i savetovao vladu u Tirani da sledi opreznu fiskalnu politiku kao garanciju makrostabilnosti, albanska vlada je među prvima, po hitnom postupku, donela odluku da preventivno izdvoji 300 miliona dolara za smanjenje posledica krize i podršku privredi. Ako zatreba.

To je učinila odmah po usvajanju budžeta, koji se inače meri brojkom od četiri milijarde evra i u kome su, kako je obrazloženo, obezbeđena značajna sredstva za zaštitu srednje klase i najsiromašnijeg stanovništva. Kako je tada objasnio ministar finansija Ridvan Bode, novac za podršku domaćoj privredi dobijen je od privatizacije najvećih albanskih preduzeća, među kojima su energetska kompanija „Elektrodistribucija”, osiguravajuća kuća INSIG i naftna kompanija ARMO.

Albanska privreda, istina po ne baš mnogobrojnim vestima iz ove zemlje, ubrzo je osetila prvi udar. Osetilo ga je, pre drugih, građevinarstvo kao najdohodovnija grana sa godišnjim obrtom od oko 1,2 milijarde evra. Sada je u potpunom zastoju. U pismu koje je Udruženje građevinara prošlog meseca dostavilo vladi navodi se da je 800 građevinskih firmi suočeno s totalnim kolapsom i gubitkom koji se procenjuje na više od 250 miliona evra. Zbog problema koji su se javili sa isplatama, porezima i dozvolama, u Albaniji za oko 4.000 stambenih objekata nema kupaca.

Dodatna nevolja albanske ekonomije je veliki državni dug koji je, prema najnovijim podacima Instituta za međunarodne ekonomske studije u Beču, dostigao 53,5 odsto BDP-a (najveće učešće javnog duga u BDP posle hrvatskog), što može predstavljati ograničenje pri daljem zaduživanju, čak i da u svetskim finansijskim tokovima ima više kapitala. Uz manji priliv stranih investicija, Albaniji preti opasnost i od smanjivanja doznaka iz inostranstva, novca koji je dijaspora u proteklom periodu širokogrudo slala svojima u matici i koji je, kao ni u jednoj zemlji regiona, bio oslonac domaćem stanovništvu, pa i državi.

Mrlja albanske poslovne klime je i velika korupcija, kao prepreka prilivu stranog kapitala, ali je, kako kažu upućeni, na tom polju ova država napravila značajne poteze.

– Usuđujem se da Albaniju nazovem zemljom najvećeg progresa u regionu. Startovala je sa najnižeg nivoa i napravila velike korake. Naravno da je njen ekonomski nivo još ispod onog koje su dostigle druge zemlje regiona, ali promene su toliko vidljive da se taj progres čini nestvarnim. Albanija je od izolovane postala zemlja zbunjujuće otvorenih vrata i dobre poslovne komunikacije – utisak je Slavice Penev iz Ekonomskog instituta koja je radeći na projektu regionalnog povezivanja boravila u Tirani i kontaktirala sa tamošnjim vlastima.
Slavica Penev brzi albanski napredak objašnjava činjenicom da ta zemlja nije imala etničke sukobe, ratove, sukobe kao druge države zapadnog Balkana i da je skok sa najnižih pozicija uvek vidljiviji.

– Kao nigde u okruženju, u Albaniji je postignut konsenzus na unutrašnjem planu: pozicija i opozicija, umesto na ulici u parlamentu rešavaju svoje međusobne sukobe, imaju dobar ustav, poslovnik... što je vidljiv korak demokratizacije zemlje. Uz sve to, najstručniji kadrovi, intelektualna elita školovana na zapadu koncentrisana je u institucijama države, u vlasti, umesto u privatnom biznisu koji nije dovoljno razvijen. To je svakako, kaže, dobra osnova da se lakše prebrode i postojeći ekonomski, ali i da brže nego u nekim, drugim razvijenijim zemljama, reaguje na nove, nastale zbog svetske krize – objašnjava Slavica Penev.

V. J.