Ар на Голији 1.350 евра

Гуча – Трпећи ударце времена, један за другим, колектив Центра за кромпир у Гучи стигао је до претпоследње тачке – неизвесно је да ли ће установа уопште опстати. Последња би била да преостала посада закључа лабораторију и пословну зграду и разиђе се, заборавивши шта је некад било.

Са 13 запослених и једним приправником, колико је остало после социјалног програма, блокираним рачуном и њивом претвореном у резерват, овој установи може да помогне само нека добра вест из Београда.

– Очекујемо је из Дирекције за имовину или неког министарства, за заштиту животне средине, науку, пољопривреду... Влада је оснивач Центра и само она може да помогне овој реномираној кући, основаној 1954. године – каже за за наш лист Милић Домановић, директор Центра. Специјалистички научни завод за проучавање и производњу кромпира претворен је, прошле године у ово доба, у привредно друштво. Односно, Центар за кромпир д.о.о., као један од осам правних следбеника бившег Института за истраживања у пољопривреди "Србија", Београд. Установа из Гуче истовремено је, по Закону о иновационим делатностима, производни и развојни иновациони центар, под управом Скупштине коју поставља влада.

Поред седишта у Гучи, поседује и 30 хектара земље на Голији, са складиштем за 500 тона кромпира, саграђеним 1972. године. Али, то је сада само прича.

– На 1.600 метара надморске висине, ту у Одвраћеници, производили смо основно семе кромпира "елита". Међутим, влада Србије је 2001. прогласила шире подручје Голије заштићеном зоном парка природе. Том Уредбом забрањени су преоравање ливада, садња, промене флоре и фауне, хемизација... Тако смо остали без главног извора прихода – вели Домановић.

Невоља, по правилу, не долази сама.

– Пресудом Општинског суда у Ивањици, потврђеном у Окружном суду у Ужицу, Центар је лане обавезан да по Закону о враћању земље бившим власницима исплати 3,97 милиона динара наследницима парцеле од 35 ари у оном нашем поседу на Голији. Тако је један ар на Јанковом камену, у тренутку пресуде, вредео 1.350 евра, и мислим да таква процена судског вештака нема ни тржишног ни економског оправдања. – прича Домановић.

Центар је затражио, и добио, дозволу Дирекције за имовину Републике Србије да прода комплетно имање на Голији, пошто не може да се оре. Међутим, сав новац морао би да буде уплаћен у буџет Србије, а не на рачун пољуљане куће у Гучи. Из ње је, уз отпремнину, недавно отишло десеторо запослених, радницима дугују још десет плата, док је рачун десет дана у блокади за четири милиона динара.

Ове године урађен је само један пројекат који се финансира из републичког буџета, за више није ни било понуда или прилике. Истраживач у Центру и академик у Српској академији иновационих наука др Стеван Бабић каже да ће установа у децембру конкурисати на два пројекта најављена из Министарства за науку. Док нас је проводио кроз лабораторију, показао нам је велике могућности, али и данашњу судбину ове научне адресе.

– Србија сваке године из Холандије увози четири хиљаде тона семенског кромпира. То није само 60 центи продавцу већ, са царином, транспортом, шпедицијом и анализама, нашег произвођача кошта 85 центи. Дакле, сваке године 3,4 милиона евра, иако би Центар, у мало бољим условима, могао да својим семеном замени добар део тог увоза. Због тога се, и у овим огромним проблемима, надамо новој прилици и добијању сертификата за производњу семена на неком другом месту – рекао нам је Милић Домановић.