Свемогућа земља

Промет страних туриста у Србији бележи стални пораст у последњих седам година, а данас је на нивоу за око 50 одсто нижем од оног који је забележен 1989. или 1990. године. Девизни прилив остварен на овај начин је око 300 милиона долара, а пре 16 година је био око 500 милиона. Број домаћих туриста је преполовљен у односу на те године. Званична статистика је забележила укупно два милиона милиона туриста у Србији током 2005. године. Не рачунајући госте из бивших југословенских република, највише путника из иностранства стизало је из Русије, Немачке и Италије.

Странци највише посећују градове, с тим да је Београд 10 пута посећенији од Новог Сада. Треба рећи да је добар део ових посета евидентиран као – пословни туризам. Такође, многи од регистрованих посетилаца су кроз градове само прошли на пропутовању у друге земље.

Кад је реч о иностраним гостима који у Србији проводе одмор, њима су омиљене дестинације Копаоник, Златибор и бање. Сличан избор имају и домаћи гости. Копаоник се налази у понуди специјализованих иностраних туристичких агенција, као један од скијашких центара Југоисточне Европе, Златибор је наша перјаница рекреативног туризма, док се на осталим планинама не нуди нешто више од богом дате природе.

Туристичке организације које званично промовишу српски туризам на првом месту истичу нашу гостољубивост и добронамерност, као и природне лепоте. У једној од брошура пише и ово – крените у земљу где је све могуће!

Међу најважније догађаје које би туристи требало да посете у Србији, увршћени су Егзит у Новом Саду, Сабор трубача у Гучи, као и однедавно београдски Бир фест. Посебно се рекламирају велика међународна спортска такмичења.

Једна од нових могућности за Србију и наш туризам је и резолуција УН број 52, којом су предвиђене нове категоризације унутрашњих пловних путева за наутички туризам. Примена ове резолуције предвиђа отварање нових пловних путева за рекреативну пловидбу. Пловидба унутрашњим водама из задовољства, или наутичка пловидба, веома је популарна у Европи, а системи језера, река, канала и одговарајућих преводница омогућавају да се плови уздуж и попреко. Према незваничним подацима, обрт годишњи обрт наутичке индустрије у Европи је око четири милијарде евра. Пре неколико дана један београдски наутичар нам се јавио са свог брода из Париза, неколико дана пре тога из Амстердама, па из Антверпена...

Србија нема море, али има Дунав, Саву, Тису, Бегеј, Тамиш, Мораву, канале и језера. Воде Војводине су у мају ове године применом нове резолуције УН израдиле наутичку карту у којој је уцртано више од 700 километара пловних канала. Међутим, њихова искоришћеност је још минимална.

Разлог због којег инострани наутичари не залазе у Србију је административан. Према Закону о прелазу државне границе, посаде и путници бродова или чамаца који плове под страном заставом, дужни су да пролазе царинску контролу приликом сваког пристајања уз обалу. Прошле године је Дунавом кроз нашу земљу пловило око 450 великих иностраних речних крстарица, које су пристајале у Београду и Новом Саду, али је број малих бродова и чамаца на и даље на нивоу статистичке грешке. Од прошле зиме и Сава има статус међународног пловног пута, па је теоријски дозвољена за пловидбу страних бродова и чамаца.

Постоје најаве да ће Закон ускоро бити промењен, што би наутичаре изједначило са гостима који нас посећују колима. Остаје нам само да уредимо приобаље и изградимо скромне пристане.

-----------------------------------------------------------

Копаоник на цени

У препоруци посетилаца на британском веб сајту "Трип адвајзер" Београд је представљен као драгуљ на круни источних европских престоница у којем није скупо. Саветује се боравак у хотелу с две звездице, уз напомену да би у њему штошта могло да се преуреди, али је најважније да су собе чисте, а Кнез-Михаилова улица близу. Британци који су имали прилике да посете Београд истичу да су његова највећа атракција људи.

На веб сајту британске агенције "Кристал" оглашена је зимска понуда за једнонедељно скијање на Копаонику по цени од 435 евра. Занимљиво је да се скијање у аустријском Кицбилу продаје за 100 евра мање, а у француском Вал Дизеру је јевтиније чак за 150 евра.