„Холивуд” у Рађевини

Завлака – Мештани Завлаке и околних места у недељу вече су похрлили на премијеру филма „Добросав“ аутора Добриле и Добривоја Пантелића, из Доњих Брезовица код Крупња, и поново до последњег места испунили Дом културе. Наши најпознатији филмски аматери (до сада су снимили више од 70 филмова) по пети пут су на празник Младенце приредили вече документарног и етно филма за памћење, овога пута под називом „Холивуд у Рађевини“.

– Нама нема веће награде од ове да наши земљаци сваки пут долазе у оволиком броју и кажу да смо нешто добро урадили. „Добросав“ је филм који ће, надам се, бити поучан за младе генерације да знају да поштују кума, традицију и обичаје – рекао нам је Добривоје уочи пројекције.

Овога пута су осим „Добросава“ приказана још два остварења: „Трипут дај, па с’ удај”, првонаграђени на ФЕСТЕФ-у у Кучеву, и „Спасовдан“, прошлогодишњи добитник гран прија фестивала и награде за најбољу режију на Жиселу. Какав подвиг већ пола деценије праве Пантелићи најбоље илуструје податак да они у Завлаци, која према последњем попису има 962 становника, сваки пут окупе више од хиљаду душа. Тај „Холивуд у Рађевини“ овога пута биће овековечен документарним филмом који снима Светлана Парошки, сценариста и редитељ ТВ Нови Сад.

– Југословенска кинотека је схватила да оно што снимају има непроцењиву вредност и зато део њиховог материјала чува као трајно добро. Они су чувари баштине и о овом догађају снимамо филм „Промоција за саборовање” – истиче Светлана Парошки.

Иначе, „Добросав“ говори о младом брачном пару на селу који добија сина и хоће да му да име Роберт, а кум предлаже да се дете зове Добросав. Млади се око имена посвађају са родитељима, али исте ноћи сви сањају војника Добросава који им каже да је на Кајмакчалану пао од метка једног Роберта и да дечаку треба да дају српско име – Добросав. Добривоје каже да је радња заснована на причи коју је својевремено чуо у Рађевини.

Саша Трифуновић

------------------------------------------

Три тоне послужења

На премијери је све било бесплатно. Публици је подељено близу три тоне „етно-послужења“, око 300 килограма сувих шљива, 1.350 флаша минералне воде, 200 килограма колача и бомбона, 800 литара сока... а да послужење стигне до свакога старало се 56 девојака и момака.