Војвођани чекају Тадића

Посланици Скупштине Србије, а тиме и јавност, могли би у петак најзад сазнати неке од детаља закона о преносу надлежности Војводини или бар добити информацију докле се стигло са његовим усаглашавањем и када ће стићи у републички парламент. Председница Народне скупштине Славица Ђукић-Дејановић најавила је да ће се на дневном реду седнице посвећене актуелним темама наћи посланичка питања у вези са Хашким трибуналом (на захтев радикала) и Предлог статута Војводине, односно закон о преносу надлежности, што је затражила Либерално-демократска странка. Како је саопштено из опозиционог ЛДП-а, тражили су да на питања посланика одговарају министри Снежана Маловић, Верица Калановић и Жарко Обрадовић, као чланови владине радне групе за усаглашавање закона, чија решења су тајна и за највећи број функционера странака владајуће коалиције, посебно оних из покрајине.

У међувремену, представници Демократске странке из Војводине, како незванично сазнајемо у врху покрајинског одбора те странке, намеравају да се састану са председником Србије и лидером странке Борисом Тадићем како би се коначно разрешило шта се заиста дешава, односно где је и због чега „запело” око усвајања закона на који у покрајини чекају већ пет месеци. Састанак планирају чим се Тадић врати из Њујорка. До тада, како су рекли извори у војвођанском ДС-у, важи договор да нико из те странке, а ни из врха покрајинске администрације, не даје изјаве о очекивањима у вези са усвајањем закона, као и о евентуалним несугласицама између покрајинске и републичке власти о којима се у медијима доста спекулише. Очекују да се после разговара са Тадићем изађе са усаглашеним ставовима о предлогу закона и Статуту Војводине, као и са саопштењем којим би се ставила тачка на приче о сукобу између Новог Сада и Београда унутар владајућих странака, а пре свега у ДС-у.

Оваквим договором можда би се могла објаснити и прекјучерашња изјава председника Скупштине АП Војводине Шандора Егерешија „да више не жели да говори о роковима у којима би Скупштина Србије могла потврдити војвођански статут”. Он није желео да коментарише ни спорења у владајућој коалицији о том акту наводећи само да су његова очекивања да оне странке које су подржале статут у Скупштини Војводине то учине и у Скупштини Србије. „Ако буде тако, нема разлога да се плашимо да ли ће статут добити 126 гласова, јер би требало да их има више од 140 кад би сви политички актери били доследни”, оценио је Егереши, а преноси Фонет.

За сада је, чини се, извесније да се то неће догодити, макар због најава дела представника коалиције СПС–ЈС–ПУПС да неће гласати за „статут који ствара државу у држави” и ЛДП-а који тврди да је он недовољан да обезбеди Војводини стварну аутономију. Уколико ДС као највећа странка коалиције одлучи да изађе у сусрет захтевима из коалиције око социјалиста изгубиће подршку коалиционих партнера из Војводине (ЛСВ и СВМ) који инсистирају да су решења која су утврђена статутом минимум испод кога не могу ићи. Како су за усвајање статута у Скупштини Србије потребни гласови 126 од укупно 250 посланика, јасно је колико је демократама тешко да све то помире.

О озбиљним неспоразумима између војвођанских и београдских огранака владајућих странака спекулише се већ неколико месеци. Из покрајине се све чешће чују оцене да се са законом намерно одуговлачи јер је републичка власт неспремна да се одрекне својих надлежности у корист покрајине. Било је и тврдњи да се припрема закон који подразумева озбиљније измене статута, што је за војвођанске власти неприхватљиво. Тезу о неспоразумима додатно су подгревале и изјаве покрајинских представника да из Владе Србије немају никакве повратне информације о закону за који су покрајински секретаријати припремили почетни материјал и да се информишу искључиво из медија. Посланик Савеза војвођанских Мађара Балинт Пастор није чак ни на званично постављено питање у законском року добио никакав одговор од премијера на ову тему.

У Г 17 плус су покушали да кашњење закона објасне пре свега разликама у приоритетима покрајинске и републичке власти.

„За Војвођане је приоритет статут, а за Владу Србије то није. Оно што нама изгледа као одуговлачање, њима изгледа као наша доконост, као да немамо ништа прече од статута”, казала је Ивана Дулић-Марковић, гостујући у „Кажипрсту” Б 92. Она је, међутим, била и једина која је отворено признала да је имала „одређене несугласице” са председником странке, јер покрајински одбор који она води имао је примедбе на нацрт закона, који су, како је рекла, прихватили тим председника Тадића и владин Секретаријат за законодавство. Лидер странке Млађан Динкић најавио је долазак у Нови Сад и незванично се очекује да ће, иза затворених врата, о војвођанском статуту разговарати са председником Извршног већа Војводине Бојаном Пајтићем (ДС).

Ивана Дулић је практично потврдила и спекулације да се питања која се односе на статут и закон сада решавају унутар странака, а не државних органа. Како незванично сазнајемо, и сваки од троје министара чланова владине радне групе усаглашавао је део текста закона који се односи на област коју покрива министарство које води човек из њихове странке. Неки од њих су тај закон већ показали делу страначког врха, али званичне комуникације између радне групе и покрајинске администрације није било. Министар Снежана Маловић најавила је да би у току ове недеље требало да се одржи састанак са представницима Војводине, међутим, у покрајинску скупштину до јуче није стигао ни позив за састанак ни нацрт закона.

Г. Новаковић - А. Поповић

--------------------------------------------------------

Најспорнија решења из Предлога статута

– Дефинисање Војводине као еврорегије

– Могућност да оснива председништва у иностранству

– Право да потписује међународне уговоре

– Дефинисање територије и неопходност расписивања референдума за промену

– Одлуке покрајинске скупштине са снагом закона

– Оснивање и рад ВАНУ

– Право на оснивање радиодифузне агенције